BORBA ZA ŽIVOT! Srce od Novog Sada do Beograda stiglo za svega 26 minuta, iz Kragujevca za 45! Evo ko je važna karika od koje život zavisi

Na parkingu pred krilom zgrade popularnog SIV, u kom se nalazi MUP, parkiran je crni auto. Taj može mnogo i nama nezamislivo brzo. Među brojnim zadacima jedan mu se izdvaja po humanosti - doslovce život daje.

- Bez dileme, reč je o jednom od najvažnijih zadataka s kojima se susreću policijski službenici Uprave saobraćajne policije. Sama činjenica da se radi o minutima i sekundama koje mogu predstavljati razliku između života i smrti čini ovaj zadatak toliko važnim - kaže za Kurir Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP, i dodaje:

- Procedura je prilično jednostavna. Nakon što nadležno lice iz Ministarstva zdravlja telefonom obaveštava policiju o potrebi da se hitno angažuje specijalno vozilo - presretač kako bi se obavio transport organa, odmah se kreće na traženu destinaciju i srce dovozi do Kliničkog centra u Beogradu. Istovremeno se obaveštava operativni centar MUP, koji na teritoriji policijskih uprava kuda će se kretati presretač daje obaveštenja o prioritetu za to vozilo. Naravno, obaveštavaju se i putari, zbog eventualnih zastoja ili radova. Svaki minut je bitan. Najznačajnije je da očuvamo bezbednost svih u presretaču i drugih učesnika u saobraćaju.

Pozivi su češći noću. I sam Lakićević ih dobija, jer je svoj broj dao koordinatorima za transplantacije organa, kaže da nijednom policijskom službeniku to nije problem, jer taj zadatak život znači i od primarnog značaja im je. Telefon mu je zazvonio i dok se postrojavao za početak vojne parade 20. septembra. Srce je hitno moralo iz Kragujevca u Beograd:

- Sama parada je jedna od najvećih u ovom delu sveta i gotovo kompletno smo bili angažovani, jer je bio jako veliki broj učesnika, ali i gostiju. Iako smo dobili poziv neposredno pred njen početak, zadatak smo obavili kako je i trebalo i taj organ je nekome spasao život. Ovo je kruna karijere našim policijskim službenicima, jer znaju da su svojim dobrim obavljanjem zadatka nekom pomogli da živi. Koliko god je to malo u ovom slučaju, jer ovde su najzaslužnije pre svega porodice donora, koje su pristale na doniranje organa, kao i lekari, ponosan sam na policijske službenike i Upravu saobraćajne policije, i ovo mi puno i lično znači.

Koliko je za srce vreme važan faktor, najbolje zna anesteziolog asist. dr Saša Knežević iz Urgentnog centra UKSS, koji je i jedan od nacionalnih koordinatora za transplantaciju organa.

- Da bi srce bilo dobro za transplantaciju, optimalno je da proteknu četiri sata od momenta njegovog vađenja do završetka operacije presađivanja, koja traje oko dva sata. Praktično imamo dva sata od vađenja, gde god to bilo u Srbiji, do ulaska srca u operacionu salu u Beogradu, gde je pacijent koji ga prima već uspavan - objašnjava za Kurir dr Knežević i dodaje da se to vreme može produži sat do dva, ako se ide na hladnu ishemiju.

Kad dobiju saglasnost porodice, timovi bolnice u kojoj je moždano mrtav pacijent (donor) i one gde će biti primalac dogovaraju se o vremenu eksplantacije (vađenja) srca:

- Uvek se prvo rade eksplantacija srca, koje se odmah transportuje ka primaocu. Onda medicinske ekipe nastavljaju dalje eksplantacije organa, jer je za njih vreme do presađivanja mnogo duže - bubreg može da čeka 24 sata, jetra 12. Zato samo za srce koristimo presretače - objašnjava anesteziolog, pa nastavlja:

- Zakaže se vreme u kom će biti optimizovani i timovi i donor za eksplantaciju, što zavisi pre svega od stabilnosti donora. Svakako se nikad ne čeka mnogo. Zavisi i od toga koliko treba potencijalnim primaocima srca da dođu do UKCS u Beogradu. Nekome iz Beograda treba pola sata, a nekome s juga Srbije i tri-četiri sata. Nekad su potrebne i dodatne analize za primaoce. Ako je donor stabilan, odnosno imamo vremena da održavamo njegove organe, imamo više prostora da uklapamo da sve bude idealno. A ako nije stabilan, sve kreće istog momenta.

Od momenta vađenja srca kreće rok od dva sata da stigne do Urgentnog u Beogradu:

- Kad hirurg drži srce u rukama i javlja da je zadovoljavajuće, kreće uspavljivanje primaoca na operacionom stolu u Beogradu. Istovremeno krećemo i mi sa srcem koje je u transportnom frižideru s ledom, što je tzv. hladna prezervacija srca. Nikad iz sale ne idemo liftom, uvek stepenicama. Bio je slučaj u Americi da su se zaglavili u liftu i da je srce propalo, a recipijent preminuo.

Napolju ih već čeka ekipa iz MUP, koja je tu i pre početka operacije vađenja srca.

- Na zadnje sedište presretača sedam s još jednim lekarom, frižider sa srcem je između nas, napred je dvoje policajaca. Presretač ima dodatnu pratnju da bi srce što pre i u što boljem stanju stiglo, jer tako pacijent koji ga prima ima najveće šanse da ga prihvati, da ono proradi. A presretač pod rotacijom juri. I zaista nemam tremu zbog brze vožnje. Najvažnije je da znam da munjevito i bezbedno stižemo - iz Novog Sada smo nedavno za 26 minuta, a iz Kragujevca za 45. Najveća je radost kad srce predamo kolegama s Klinike za kardiohirurgiju UKCS i znamo da spasavamo život. Zato smo svi neizmerno zahvalni Upravi saobraćajne policije i njihovim policajcima koji časa ne čase kad treba spasti nečiji život.