Na selu se mnogo radi, malo zaradi, ali... Žene rade od jutra do mraka, često bez plate i zdravstvene zaštite
Žene na selu stub su opstanka čitavih porodica, pa i srpskog sela. Međunarodni dan žena na selu prilika je da se oda priznanje njihovom radu i ukaže na probleme sa kojima se suočavaju – a rade teške poslove od jutra do večeri, najčešće bez zarade i bez adekvatne zdravstvene i socijalne zaštite.
Od njih se očekuje sve – od brige o deci i porodici, preko svih kućnih poslova, do radova u štali i na njivi. Kako njihove majke, tako sada i one, uz obavezu više jer mnoge rade i u firmama.
- Tu je i poljoprivreda i plastenici, i njive, i livade. Suprug radi sa drvima, znači tu je obaveza da se spremi i ručak i doručak, da se dočekaju, da se isprate. Za sebe nađem vremena, ali nekad i ne spavam -ukazuje Irena Radonjić iz sela Lalinac.
Slađana Božinović iz sela Okruglica ističe da se na selu živi jako mučno.
- Mnogo se radi, a malo zaradi. Ali ima najzdraviju hranu - kaže Slađana.
U svaku teglu, a mnogo ih je, staje mnogo više od zimnice – rad u plastenicima i voćnjacima čitave godine i sati uz šerpe i šporete. Uz sve druge poslove.
Sajam zimnice u Crnoljevici za žene iz tog i drugih svrljiških sela šansa je za preduzetnički poduhvat i dopunu kućnog budžeta.
Rad nevidljiv i nedovoljno plaćen
Njihov rad uglavnom je nevidljiv i nedovoljno plaćen, pa su ekonomski zavisne jer najčešće nemaju ni vlasništvo nad imovinom. Opština Svrljig nastoji da tu sliku promeni.
- Evropski projekti, gde smo uspeli da dobijemo sredstva kako bi ženama obezbedili neka sredstva za rad, a to su uglavnom bili plastenici, za to su bile najviše zainteresovane. U tom momentu je bio uslov da žena bude nosilac gazdinstva i, naravno, tada smo dobili stotinak novih gazdinstava na ime žena - napominje Tatjana Lazarević, zamenica predsednika Skupštine opštine Svrljig.
I država radi na osnaživanju žena na selu, prepoznajući problem njihove neadekvatne zdravstvene i socijalne zaštite, nedovoljnog pristupa informacijama i kulturnim i obrazovnim sadržajima, diskriminacije i nedovoljne uključenosti u odlučivanje na svim nivoima.
- Bez obzira na napredak koji jeste učinjen prethodnih godina, mi i dalje nemamo najbolji model za njihovo učešće u tome i još nema pune podrške za ostvarenje svih njihovih potencijala - upozorava Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Važno je, napominju, raditi i na podizanju svesti samih žena o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, osamostaljivanju i ekonomskom osnaživanju.
Kurir.rs/ RTS
