Ono što najviše jedemo u zimskom periodu zapravo doprinosi jačanju imuniteta! Doktori savetuju: Umesto suplemenata, za doprinos vitamina posvetite se ishrani
Poslednjih dana raste broj oboljenja sličnih gripu. Oslabljeni imunitet široko otvara vrata virusima i svake godine s početkom jeseni zasuti smo često suprostavljenim savetima o jačanju imuniteta, ali ono oko čega nema dileme je da je ishrana prvi korak u njegovom jačanju.
U emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji na ovu temu govorile su dr Veroslava Stanković, dijetolog i dr Jasmina Radojlović koja se bavi preventivnom medicinom. Stanković je napomenula da imunitet i telsnu masu moramo održavati tokom cele godine, a ne isključivo dok traje sezona infekcija.
Koje namirnice mogu doprineti jačanju imuniteta?
- Krenula je školska godina i sezona, ali je i tokom leta bilo i te kako ozbiljnih respiratornih infekcija. Tokom godine moramo da imamo uravnoteženu ishranu, imuni sistem jesu pre svega proteini. Potrebna je uravnotežena ishrana uz sve vrste namirnica, ali pošto je sada već sezona virusa savetujem crvene paprike, citruse i slično - započela je Stanković.
Govorila je o uticaju koji društvene mreže imaju na stvaranje životnih navika.
- Društvene mreže su preuzele savetoanje o ishrani, naročite o tome govore oni koji nisu dovoljno edukovani na tu temu. Savetuju izbacivanje svega onoga što može da dovede do pravilnog razvoja i održavanja imuniteta.
S obzirom da se približava zimski period tokom kojeg mnogi zanemari zdrav način života, dr Stanković otkrila je koje namirnice možemo konzumirati bez griže savesti, kako one mogu doprineti jačanju imuniteta.
- Kiseli kupus je dobro poznata probiotska namirnica koja sadrži dovolju količinu vitamina C. Slaninica u malim količinama je i te kako dobra, samo da se ne jede mnogo kasno u toku dana. Naravno, tu je i beli luk, ali ne u prevelikim količinama, naročito ko jede u svežem stanju.
Pravilna primena infuzije, konzumacija suplemenata i jačanje imuniteta
Dr Radojlović upitana o infuzijama u kućnim uslovima, rekla je da takav način primene ne preporučuje.
- Bavim se prevencijom i ne bih preporučila infuziju u kućnim uslovima. Naravno da znam o čemu se radi, tzv "Infuzija pozitivnog raspoloženja". Nisam za to, međutim, ukoliko posotji indikacija, ta infuzija može da se sprovodi. To bi trebalo da se radi isključivo u domovima zdravlja pod nadzorom obučenih zdravstvenih radnika. Možete i u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, ali da bude pod nadzorom lekara, medicinske sestre ili tehničara.
Ona je takođe potvrdila da je imunitet potrebno održavati i van sezone infekcija.
- Imunitet se ne smanjuje samo za vreme infekcija i jesenjeg i zimskog perioda. Potrebno je održavati ga tokom cele godine, a suština je u homeostazi. Pristalica sam zdravog stila života i ishrane. Ne živimo u mediteranskoj zemlji koje imaju dugovečnost, poseduju vitamin D i sunce, ta ishrana je jako zdrava - kaže dr Radojlović.
Kako kaže, zalaže se za vraćanje savetovališta u određene domove zdravlja.
- Kao doktorka koja se bavi preventivnom medicinom, mislim da je to veoma korisno. Primarna zdravstvena zaštita mora da dobije mesto koje zaslužuje.
O suplementima koji su sve više dostpuni, pa ih pacijenti uzimaju i "na svoju ruku", dr Radojlović kaže:
- Nisam preterano pristalica suplemenata. Bavim se preventivnom delatnošću i zdravstvenim vaspitanjem. Držimo se mi narodskog, suština je u ishrani, odnosno da se ona uravnoteži.
Konferencija o lečenju i prevenciji gojaznosti
U prostorijama Aerokluba u Beogradu održana je konferencija o lečenju i prevenciji gojaznosti, koja je za cilj imala skretanje pažnje na ovaj rastući problem koji je zahvatio moderna društva širom sveta, od najstarijih do najmlađih građana.
- Gojaznost se nije posmatrala kao bolest, nego se čak negde do 1997. godine posmatrala kao stanje. Međutim, mnogobrojne asocijacije za izučavanje problema gojaznosti i udruženja su s obzirom na to da gojaznost nosi brojne komplikacije i da zahteva lečenje poput drugih hroničnih bolesti, jasno definisale gojaznost kao hroničnu multifaktorialnu bolest koja istovremeno zahteva i individualizovano lečenje - objašnjava Prof. dr Edita Stokić, KC Vojvodine.
Govorila je i o terapijskom tretmanu.
- Terapijski tretman obuhvata tzv. medicinsku nutritivnu terapiju ili individualizovanu hipokalorijsku ishranu. Pacijent mora dobiti sebi prilagođen dijetski režim ishrane koji će biti sa odgovarajućim deficitom energije. Naravno, insistirati na povećanju fizičke aktivnosti, a sa druge strane i promenu dosadašnjeg stila života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
