Petoro dece u teškom siromaštvu - kupali se u kadici, nisu imali ni wc šolju, a onda čudo: Nov početak za porodicu čija je bolna sudbina rasplakala sve

U Bačkom Petrovom Selu, kod Bečeja, ovih dana odzvanjaju dečji smeh i uzdasi olakšanja. Posle borbe, tuge i neizvesnosti, porodica Leškov - Miroslav, Marija i njihovo petoro dece - konačno su dobili svoj novi dom!

Njihovu potresnu priču otkrio je humanitarac Marko Nikolić, čovek koji je još jednom pokazao da su čuda moguća - kada se ljudi ujedine oko dobra.

Nakon što je na društvenim mrežama objavio dirljivu objavu, Srbija se ponovo probudila.

- Izgradili smo još jednu kuću. Još jedan dom. Još jedan život koji se menja iz korena. Ova deca su sanjala samo o kupatilu... a sada imaju svoj krov nad glavom, tople sobe, osmeh i sigurnost. Nisu tražili mnogo - samo ono što bi svako dete trebalo da ima. A mi smo im to zajedno omogućili. Zajedno smo pretvorili suze u osmeh, nadu u stvarnost, snove u dom. Ovo je snaga ljubavi. Snaga zajedništva. Jer kada se srca ujedine - ni čuda više nisu nemoguća - napisao je Marko Nikolić na Fejsbuku.

Pre samo nekoliko meseci, Leškovi su živeli u trošnoj kući sa dva ležaja. U drugoj prostoriji, sa plafonom koji je pao, nalazila se niska česma i veš-mašina. Umesto kupatila - lavor. Umesto toaleta - kanta. Umesto kuhinje - mali električni šporet u uglu sobe, na kojem je majka Marija kuvala deci obroke od onoga što se imalo.

- U jednoj sobi, u krevetu spavamo Miroslav, ja, naša beba Iris i Mateja (5). Drugi ležaj dele Marina (7,5) i Branislav (9), a najstarija, Aleksandra (12), spava sama u drugoj prostoriji, gde ložimo peć da zagreva obe sobe, jer između nema vrata - pričala je tada Marija, pokušavajući da zadrži suze.

U galeriji pogledajte kako je živela porodica Leškov.

Njihova deca nisu sanjala o igračkama, telefonima ili računarima. Sanjala su o kupatilu. O toplom krevetu. O stolu za kojim bi svi zajedno večerali. O vratima koja mogu da zatvore.

- Ja se kupam u ovoj kadici i bila bih presrecna kada bih dobila kupatilo - poverila se umiljatim glasom mala Marina.

- Ja bih volela da imam ulazna vrata, da mojim sestrama ne bude hladno - rekao je tada mali Branislav.

- Volela bih da imamo svoj krevet - dodala je stidljivo najstarija Aleksandra.

Te jednostavne, dečje želje pogodile su ljude širom Srbije. Odziv je bio ogroman. Javili su se pojedinci, firme, udruženja - svi želeći da doprinesu. I uspeh nije izostao! Porodica Leškov ima krov nad glavom, moderno kupatilo, tople sobe i, što je najvažnije - dostojanstvo.

- Ova porodica je danas dobila mnogo više od kuće - dobila je dostojanstvo, sigurnost i veru da nisu zaboravljeni. Njihova deca su sanjala samo o toplom kupatilu, a danas imaju ceo dom. To je dokaz da humanost i zajedništvo mogu promeniti živote. Svaki novi dom koji izgradimo pokazuje da, kada se ljudi ujedine oko dobra, granice ne postoje. Ovo nije kraj - ovo je tek početak jedne lepše priče - rekao je Marko Nikolić za Kurir.

Pogledajte kako izgleda nova kuća.

Danas, ispred svoje nove kuće, Marija i Miroslav ne kriju suze - ali to su sada suze radosnice.

- Kad vidiš osmeh te dece, znaš da je svaki trenutak borbe, svaka suza bila vredna.
Dok stojiš ispred kuće koju si zajedno sa divnim ljudima izgradio - shvatiš da to nisu samo zidovi, već dom pun nade. Osećaj topline u srcu kad vidiš kako im se oči pune radošću... to je nešto što ne možeš kupiti, to se živi. Ovo je trenutak zbog kog znaš da vredi sve - jer jedno "hvala" i jedan dečiji osmeh vrede više od svega na svetu - rekao je Nikolić.