Maleni Dušan kojeg su skinhedsi prebili na smrt dobio spomen-obeležje: Grčevito držao novac za sok dok su ga tukli i šutirali! Majka se ubila, ocu puklo srce!
U beogradskom Parku Dušana Jovanovića danas je svečano postavljeno spomen-obeležje posvećeno Dušanu Jovanoviću, romskom dečaku koji je tragično stradao od ruke pripadnika skinhed pokreta.
Ovaj čin predstavlja više od obeležja - to je zavet da se zlo nikada ne ponovi, i da ljubav, razumevanje i čovečnost ostanu jače od svakog straha i predrasude.
Na svečanosti su govorili ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog gospodin Demo Beriša, Duška Jovanović, sestra stradalog dečaka, i Nataša Tasić Knežević, operska umetnica i odbornica Skupštine grada Beograda, čijim angažovanjem je park poneo Dušanovo ime i dobio svoje mesto u istoriji grada.
- Izražavamo iskrenu zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, koji su podržali ovu inicijativu i svojim zalaganjem doprineli da se spomen-obeležje postavi upravo u godini kada Beograd postaje grad dijaloga, tolerancije i pomirenja - rekla je Tasić Knežević i dodala da je ovaj dan podsetnik da jedna ploča može postati temelj boljeg društva - ako na njoj stoje imena ljubavi, vere i nade.
Na spomen-ploči ispisana je rečenica: "Dušanovo ime živi kao podsetnik da svako dete zaslužuje bezbedan svet".
Podsetimo, na današnji dan, 18. oktobra 1997. godine, Beograd je izgubio jedno dete. Ne zbog nesreće, bolesti ili slučajnosti. Dušan Jovanović, dečak od trinaest godina, ubijen je jer je bio Rom.
"Tata, idem po sok"
Dušan je te subote uveče izašao iz stana i rekao ocu da ide do obližnje prodavnice da kupi sok. Planirao je da se posle toga vrati kući i gleda kečere na televiziji.
Nije znao da će ga, samo nekoliko stotina metara dalje, čekati dvojica mladića koji su odlučili da te večeri nekog pretuku - samo zato što nije kao oni.
Na Dušana su nasrnuli bez reči. Tukli su ga pesnicama, šutirali, a onda mu glavu razbili metalnim delom oluka koji su iščupali sa zgrade. Udari su bili toliko brutalni da su mu polomili vratni pršljen.
Njegov otac Aleksandar Jovanović, ispričao je kasnije za medije da je, videvši da se duže vreme ne vraća kući, krenuo za sinom. Našao ga je na ulici, u lokvi krvi.
- Našao sam ga da leži na stepenicama, glava mu je bila pognuta unazad. Tada sam viknuo: "Ko mi ubi sina?". Izašle su komšije, a ja nisam znao šta da radim. Utrčao sam kod komšinice, rekao joj da pozove policiju, a onda je izašla i moja žena. Rekao sam joj: "Ubili su nam sina", a ona je počela da vrišti - ispričao je davne 1997. godine.
Ubistvo iz mržnje
Ubrzo su uhapšeni skinhedsi Milan Č. i Ištvan F, obojica stari 17 godina, pripadnici skinhed pokreta. Nisu poricali zločin. Sud je utvrdio da je motiv bila rasna mržnja, i obojica su osuđeni na po 10 godina zatvora - maksimalnu kaznu za maloletnike u to vreme.
Ipak, izašli su nakon samo šest godina.
Porodica koju je tuga slomila
Dušanova majka Milica nije mogla da izdrži toliku bol. Već dan nakon sahrane pokušala je da se ubije. Prvo je popila sonu kiselinu, bila je hospitalizovana i izašla je sa uništenim jednjakom. Nedugo potom je popila tabelete i bila u komi tri dana dana.
Tri godine kasnije, ponovo je zatrudnela. Otac Aleksandar je mislio da će drugo dete da joj skrene misli sa Dušana, ali nije. Milica je rodila Kristinu, ali Dušana nikada nije prebolela.
A onda 12. jula 2015. godine se obesila. Kristina je tada imala 15 godina.Htela da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.
Otac Aleksandar je dobio infarkt kada je pogledao film o svom sinu - "Dušan". Nakon toga amputirane su mu obe noge, i srce mu je puklo od tuge godinu i po dana nakon što mu je supruga preminula.
Kristinu je tada usvojila starija sestra Duška.
Mnogi su godinama apelovali da se zločin ne zaboravi. I nije svako! A njegova smrt nikad i ne sme da se zaboravi, jer kad zaboravimo Dušana, zaboravićemo i šta je ljudskost.
