DA LI JE IGDE BOLJE? Evropski penzioneri došli do prosjačkog štapa - Đurović: Kupuju krastavac na centimetar!
Neprestano slušamo o evropskom standardu i penzijama koje bi u Srbiji najstarijim obezbedile i više od lagodnog života. Ipak, praksa pokazuje da ni penzioneri zapada više ne žive kako je to nekada bilo moguće, jer su režije visoke, a penzije neodovljne kako bi pokrile osnovne troškove.
Mnoge države sada odlučuju i da koriguju starosnu granicu za odlazak u penziju, pa se ponegde mogu čuti i granice koje bi bile postavljene u sedamdesetim godinama čovekovog života.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Branislava Đurović, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije, penzioneri Zlatan Marinković i Dragan Marinković, kao i Smiljana Stanković, predstavnica Udruženja penzionera "Mimoza".
Đurović: Svaki mesec je sve teži
Đurović kaže da je u penziju otišla po zakonu, imala je punih 65 godina i 40 godina radnog staža:
- Prostirala sam neki veš, bila sam jako ljuta i rekla sam zašto sam ja otišla u penziu kada sam mogla još da radim? Ja sam bila matičar, radila sam kancelarijski posao. Moja malo starija komšinica mi je rekla "nemoj tako, svaka godina će ti biti sve teža". Meni je sada svaki mesec teže, nemam mogućnosti koje sam imala kada sma otošla u penziju. Moramo biti svesni svojih godina i mogućnosti - kaže Đurović.
Đurović navodi da ona veruje da je preterano i dalje raditi sa 70 godina.
Dragan Marinković: Standard je teško dostići čak i sa švedskim penzijama
Marinković je radni vek proveo u Švedskoj, gde je proveo 54 godine, a prošle godine se vratio u Srbiju kao penzioner:
- Ja sam u grupi ljudi koja je mogla da ode u penziju sa 65, pošto je granica podignuta. Počeo sam da radim po starom penzionom sistemu. Kada sam napunio 65 stiglo mi je pismo da treba da idem u penziju, ali meni se nije išlo i ja sam radio do 67. godine. Voleo sam taj posao, bio sam konsultant u kancelarijskim administrativnim poslovima. Nisam želeo da napustim ljude jer u penziji je jako bitan socijalni faktor i društvo - kaže Marinković.
On dodaje da je njegova motivacija da se vrati u rodnu Srbiju nakog godina školovanje i rada u Švedskoj bio to što zimski meseci na severu Evrope prođu bez ijednog sunčanog dana.
- Kada se ide na posao svaki dan čovek ne razmišlja o tome, ali kada vam svane u pola deset, a sunce zađe u tri, prođe vam ceo dan pod sijalicom i hladno je. Standard posotji, ai on može lakše da se održi dok čovek radi, sa penzijama gore u Švedskoj, teško - kaže Marinković.
Stanković: 70 godina je prestaro za rad
Stanković navodi da sve avisi od vrste posla koji se radi, ali je posao sa 60 godina posao intelektualnog karaktera, osoba zbog više iskustva odlično obavlja posao, ali ukoliko je u pitanju posao fizičke prirode, onda osoba bez obzira na količinu iskustva ne može da obavi posao kako treba.
- Ne slažem se sa povećanjem godina, 70 godina je previše da bi neko radio. Zamislite prodavca ili konobaricu sa 70 godina. To jednostavno ne ide, ne ide ni voditeljka od 70 godina. Šta može tada čovek? Može da bude konsultant, da deli savete, može da bude instruktor vožnje ali ne i da vozi - kaže Stanković.
Zlatan Marinković: Svaki vid nasilja nad penzionerima se povećao
Kada je u pitanju broj godina neophodan za odlazak u penziju, Srbija je na donjoj granici u poređenju sa drugim državama Evrope, a Marinković navodi da je Sindikat penzionera Srbije novija asocijacija:
- Lično, ja sam radio jako težak i odgovoran posao u elektroprivredi. Bio je i fizički i psihički, bio je smenski rad koji je procenjen za beneficioni radni staž. Radio sam do 56 godina, sa 9 godina beneficiranog radnog staža sam otišao u penziju. To je idealno samo sa ugla broja godina, ali ja sam sa tim godinama već ušao u ozbiljne zdravstvene probleme jer radnici na takvim poslovima podležu zdravstvenoj kontroli svake godine - kaže Marinković.
On dodaje da je svake godine pored provere lekara morao da ima specijalističke ispite za rad.
- Mnogo kolega nije prolazilo jedan ili drugi trest, zdravstveni i psihološki. Sada, sa svoje 73 godine, ja vidim da je ozbiljan problem. Srbija ozbiljno stari.
Marinković kaže i da su tokom Kongresa starih lica u Parizu kao predstavnici saznali i da je Evropa posabno zabrinuta za stanje starih lica, ali ističe i da se svaki vid nasilja nad najstarijima uvećao.
Kako žive penzioneri Evrope?
U jednom dokumentarnom formatu zabeleženo je i kako je standard starijih građana drastično opao, kako oni kažu iznenada, u poslednjih par godina. Ovaj film prikazuje kako dva penzionisana domaćinstva raspolažu svojim finansijama do kraja meseca, te se pokazalo i da je u Francuskoj odlazak u mesaru postao luksuz.
Naime jedna od penzionerki sebi ovakvo zadovoljstvo priređuje jednom mesečno, a nije retko čuti ni da su mnogi od njih otkazali svoje pretplate za televiziju, internet i telefone.
- Francuzi se žale na niske penzije i njihov obračun, ali i skupoću, kao i mi. Žale se na to što su primorani da rade jer su njihove režije izuzetno skupe. Jedna Parižanka kaže "mi plaćamo porez i na vazduh koji udišemo" - kaže Đurović.
Đurović dodaje da je prilikom ranijih putovanja u Belgiji videla da ljudi čak kupuju krastavac po centimetrima, odnosno 5 ili 10 centimetara povrća:
- Bili smo kod jedne žene koja je spremila ručak, ona je kupila tačno 6 šnita šunke. Kupila je 6 šnita sira. Oni su jako proračunati, ne žive od juče ovako, samo su krili - kaže ona.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
