"Došlo mi da plačem k'o kiša" Beograđanina zaustavio mladić na ulici, mislio da mu traži novac, a zbog onoga što je rekao ostao je bez teksta
Žena koja radi u jednoj pekari u centru Beograda ispričala je za Kurir jednom prilikom priču koja je dirnula i u njoj ponovo probudila nadu da među ljudima i dalje postoji dobrota. U ovom modernom vremenu koje mnogi opisuju kao "čudno“, ovakvi trenuci potvrđuju da empatija nije nestala, ali neretko se čini kao da jeste...
- Mladić koji inače ima tridesetak godina, ispred pekare je prišao momku koji je slučajno tuda prolazio. Pošto sam bila ispred objekta, mogla sam da čujem njihov razgovor. Skromni mladić je, zaustavivši ga, želeo nešto da ga upita. Izvinio se ljubazno što mu smeta i oduzima mu vreme. Naglasio je da ne želi novac za cigarete ili neke gluposti, već samo ako ima malo novca da mu kupi nešto da pojede - pričala nam je žena iz pekare i dodala:
- U očima sam mu videla suze, a opet je spustio glavu. Verovatno ga je bilo sramota.Rekao mu je i da je u veoma teškoj situaciji.
Mladić kome se obratio nije se dvoumio, odmah ga je pitao šta želi da jede i zajedno su ušli u pekaru.
Uzeo samo burek, ništa više nije hteo
- Gledala sam ih obojicu, bilo mi je žao... Skromni mladić je uzeo samo burek. Ovaj drugi ga je pitao da li želi još nešto, možda jogurt, ali on je odbio i rekao da mu treba samo nešto da pojede. Zahvaljivao mu se do neba i izašao napolje. Mladić koji mu je kupio da jede ostao je sa mnom. Videla sam da je bio zabrinut i da ga je ovaj susret duboko dirnuo. Bio je zamišljen.
Žena iz pekare kaže i da joj je nakon plaćanja bureka ispričao kako ga je mladić zaustavio:
- Mislio sam da će mi tražiti novac za cigarete, ali on me samo zamolio da mu kupim da jede ako imam novca... Zbog toga što mi je rekao, došlo mi je da zaplačem kao kiša. Pokajao sam se što mu nisam uzeo još nešto, ali je brzo izašao. Ostao sam zamišljen, sa suzama u očima - kazao joj je Beograđanin.
Ljudskost nije nestala
Žena priznaje da ju je ova scena ganula i da joj je vratila veru u ljude:
- Ne znamo šta se s njim desilo, ali već smo mu par puta mi iz pekare dali da jede, a kupovali su mu i drugi ljudi. Mladić ne priča mnogo, skroman je i želi samo da pojede nešto. Verovatno ima veliki problem i nadam se da će mu uskoro neko pomoći.
U tišini jedne beogradske pekare, između dva zalogaja bureka i jednog iskrenog pogleda, pokazalo se da ljudskost još uvek nije zaboravljena samo je često neprimetna, ali i dalje živi u onima koji ne okreću glavu.
