"Žitom se prisećamo preminulih" Otac Gligorije za Kurir: Evo šta je najvažnije da uradimo u sezoni slava i koje greške vernici najčešće prave
Počela je sezona slava, vreme kada se u domovima širi miris tamjana, kolača i sveće. Nekada je slava bila duboko porodični i duhovni praznik, dan zahvalnosti i okupljanja uz molitvu i mir. Danas se često pretvara u raskošne gozbe i priliku da se pokaže bogata trpeza.
Da li slavimo veru ili samo ispunjavamo običaje, za Kurir televiziju odgovorio je otac Gligorije Marković.
- Slava treba da se proslavlja kako treba. Gornji nivo je bogoslužbeni, to je osnovni korak, a onda tek idu lokalni i tradicionalni - kaže Marković.
On dodaje da se slava obeležava kao porodično zaveštanje, a porodica nisu samo ukućani, već svi članovi šire familije:
- Svi sa kojima smo se takli bilo čime u svom životu su uključeni u slavu. Duhovni momenat slave je osnovni, a to znači hram, osvećenje vodice, što mnogi ljudi sada zbog manjka vremena zanemaruju. Mi primamo u kuću Hrista kada primamo sveštenika. Okupljamo se kao porodica u molitvi, osvećujemo, a onda odlazimo u hram, a tog dana je bogosluženje u svim hramovima - kaže otac Gligorije Marković.
Otac kaže da ovim postupkom postajemo učesnici one vere zbog koje slavimo slavu, što se dalje preliva na naš dom, gde otvaramo vrata i primamo čoveka koji nam je gost:
- Momenat kada primamo čoveka koji nam je gost, i poznatog i nepoznatog, to je deo blagoslova koji crkva propoveda. To je otvorenost i ljubav za stranca. To je važno u hrišćanstvo koje je pozvalo čitav svet da učestvuje u tajni Hristovoj koju svaki hrišćanin proslavlja - kaže otac Gligorije Marković.
Koja je najčešća greška vernika?
Za najčešće greške vernika otac navodi to što gubimo duhovnu dimenziju proslave iz vidika:
- Mi to posmatramo kao zemaljsku trpezu gde se svi okupimo. Možemo da kažemo da volimo ljude i da smo otvorili vrata, ali vezanost za život lokalne crkve je bitna. Sada svuda ima hramova, nije kao pre 150 godina kada su domaćini prelazili kilometre kako bi osveštali svoj slavski kolač - kaže otac.
On navodi da bi tada domaćini tek nakon posećivanja crkve se vratili svojim domovima gde bi otvorili vrata za putnike namernike, komšije, kumove i ostale goste.
- Duhovni aspekat treba staviti na prvi mesto, a tek onda trpezu. Kada je duhovni aspekat ispoštovan, druge greške i nisu bitne.
Da li treba osveštati kolač?
Otac Gligorije Marković kaže da je tradicija koju poštuju neka domaćinstva, da ne odnose kolač u crkvu već ga osveštaju kod kuće, nastala u određenom kontekstu:
- Istorijske i vremenske prilike su dovele do toga. Danas više nema tog konteksta ali su neke navike opstale, nerazumevajući zašto su nastale. Danas, kada postoje hramovi i sveštenici, uvek treba osveštati kolač. Kasnije se može sačuvati tradicija kroz lomljenje kolača - kaže otac.
Da li na dan slave treba odlaziti na groblje?
Često se setimo dragih ljudi koji više nisu sa nama baš na dane praznika i slavlja, a otac Gligorije je odgovorio na pitanje da li treba posećivati groblje na dan slave:
- Hvala Bogu što se setimo preminulih. Crkva je spoj vidljivog i nevidljivog, a to nevidljivo učestvuje u našem svetu. Važno je da ih molitveno spomenemo. Pominjemo ih na slavi putem žita koje smo osveštali. Crkva, odlazak na groblje i paljenje sveća su posvećeni zadušnicama. Kad god osećamo potrebu da posetimo naše preminule, mi ćemo otići bez obzira na to koji je dan. Možda ne stignete na dan slave da odete, ali je važno otići u hram, jer je žito za naše pretke - kaže on.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
