Prvi parastos patrijarhu Irineju u crkvi koju je gradio: Na livadi gde je čuvao ovce nikla svetinja! (Foto)

Manastir Vavedenje, Vaznesenje, Preobražanje, Jovanje, Nikolje, Blogoveštenje... Nižu se svetinje u jednoj od najlepših klisura u Srbiji, na Zapadnoj Moravi, između Ovčara i Kablara.

- Idite pravo, pratite put. Proći ćete prvo kroz jedan kraći tunel, a potom i kroz jedan duži. Onda nastavite pravo, kad prođete dva bela kombija, skrenite desno i gore na najvišem vrhu sela je crkva. Srećan vam put - uzviknuše.

Vidovski tunel

Sledili smo njihova uputstva, prošli kroz kraći tunel. Stigli smo i do drugog. Zastade Ivica, vozač. Pored tunela sa desne strane znak koji ukazuje da je "zabranjen prolaz u oba smera", a ispod i znak za slepu ulicu. Pomislih, nema dalje. Navigacija pokazuje desno na makadam. Marko, fotograf, zadremao, kolega Panić divi se tunelu.

- Kao iz filma "Lepa sela lepo gore". Fasciniran sam - ushićeno će.

Ivica i ja se gledamo, ne znamo šta nam je činiti. Krenusmo, a tunel... Kolovoz u lošem stanju, puno rupa, džombi... Tako sve punih 406 metara. Naziv mu je Vidovski tunel, davno je tuda prolazio "Ćira" na šinama, a lokalci ga zovu i "mračni tunel". I jeste mračan. Dok nismo videli svetlo na kraju tunela, ali bukvalno, nije nam bilo dobro. Krajem 2006. godine tunel je proglašen nebezbednim i zatvoren je, ali meštani i turisti ni dan-danas za to ne mare.

Posle skoro tri sata nezaboravne vožnje od Beograda, konačno smo stigli i do crkve brvnare u Vidovi, posvećene Rođenju Presvete Bogorodice, ali i uspomeni na patrijarha Irineja, koji je 2015. godine izrazio želju da se na tom mestu u njegovom rodnom mestu podigne bogomolja. Radovi su počeli tri godine kasnije. Nije dočekao da bude završena.

Dočekuje nas Milan Marjanović.

- Građena je po uzoru na stare crkve brvnare. Unutrašnjost je sva u drvetu, krase je ikone, umirujuća je i odiše skromnošću, baš kakav je i on bio - veli Milan:

- Poznavao sam ga, dolazio je u Vidovu često. Poslednji put je bio ovde 20. avgusta 2020. godine, koji mesec pre smrti. Bio je srećan i oduševljen. Šta je mene kod njega zadivilo? Sedeli smo i ručali, on je jedan ćevap seckao i razgledao zamišljen, kao da je kupio želju. On je meštanima dosta pomogao. Nismo imali most ovaj dole, prolazili smo preko kamenica, nismo mogli kolima. Onda je pomogao da se napravi most, da se dovede struja. Dosta je uradio za selo, bio je baš dobar i svi su ga voleli.

O patrijarhu Irineju

• Rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. kao Miroslav, od oca Zdravka i majke Milijane Gavrilović
• U rodnom selu je završio osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku
• Bogosloviju je završio u Prizrenu, a Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu
• Pre postavljenja za profesora Bogoslovije u Prizrenu, u oktobru 1959, u manastiru Rakovica prima monaški čin
• Na Svetu Petku 1959, 27. oktobra, u Crkvi Ružici na Kalemegdanu biva rukopoložen u čin jeromonaha
• S dužnosti rektora Bogoslovije u Prizrenu 1974. prebačen je za vikarnog episkopa patrijarha srpskog kao episkop moravički
• Godinu dana kasnije postao je episkop niški, na čijem je čelu proveo 35 godina
• Za 45. patrijarha SPC je izabran 22. januara 2010. godine
• Preminuo je 20. novembra 2020. u vojnoj kovid bolnici "Karaburma"

Tokom svog pastirskog i misionarskog života obnovio je na stotine crkava i manastira, a velika želja mu je bila da se na tom mestu na kojem je kao dečak čuvao ovce izgradi crkva brvnara, udaljena svega 300 metara od njegove rodne kuće.

Prva liturgija

Na praznik Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, 25. jula, ove godine služena je prva liturgija u ovom hramu u prisustvu vernog naroda čačanskog kraja. Liturgije se u ovoj bogomolji vrše svake prve subote u mesecu, a danas će prvi put u osam časova biti služena zaupokojena liturgija i parastos za blaženopočivšeg 45. patrijarha SPC, kog su od milošte zvali Deda.

- On je jedna od najvećih i najuglednijih ličnosti našeg kraja. Ostavio je dubok trag. Uvek je imao vremena za svoje srodnike, prijatelje i zemljake. Sve što smo dobili zahvaljujući njemu veliki je blagoslov i on je najzaslužniji što imamo ovaj hram - kažu nam žitelji Vidove.

Pre dva meseca pun kamion knjiga i ličnih predmeta blaženopočivšeg patrijarha Irineja dopremljen je iz Beogradske patrijaršije u biblioteku u Čačku. Sada se radi na arhiviranju i selektovanju, probrano je istorijsko, sociološko, crkveno i filozofsko štivo, koje će krasiti biblioteku u parohijskom domu pri crkvi. U pripremi je i spomen-soba u kojoj će se nalaziti lični predmeti patrijarha Irineja, pokloni koje je dobijao, kao i odežde koje je nosio kao poglavar SPC.

Blizak familiji

Meštani kažu da je patrijarh Irinej bio skroman uvek, te da je kao dete od šest godina ostao bez oca Zdravka, koji je tragično nastradao.

- Njegova majka Milijana se zamonašila 1970. godine i bila je u manastiru Jovanje. Kao dete je išao peške u školu, prvo ovde u selu u osnovnu školu, a posle je pešačio 12 kilometara do gimnazije u Čačku. Kad god je dolazio, i kao patrijarh, uvek je posećivao familiju, ali nije noćio kod njih, već u obližnjim manastirima. Najčešće baš u Jovanji, gde mu se majka i upokojila. Održavao je prisne odnose sa porodicom i komšijama, pratio je život ovog kraja.