Demanti udruženja građana "Stanari Terazijske terase" na tekst na portalu Kurir.rs

Povodom teksta pod nazivom "TAČNO NA OVOM MESTU POČINJACE TUNEL KOD EKONOMSKOG FAKULTETA: Kopaće se 40 metara ispod zemlje, a evo dokle će ići cev i gde će izaći ", koji je objavljen 11.11.2025. godine na portalu Kurir.rs, udruženje građana "Stanari Terazijske terase" poslalo je demanti koji prenosimo u celosti:

Zgrade i dvorišta na Terazisjkoj padini deo su prve urbane celine Beograda, nastale ukazom kneza Miloša Obrenovica. Više objekata na području ima rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda o prethodnoj zaštiti. Među njima je i zgarda u ulici Gvarila Principa br. 41 (rešenje broj 050141 od 14.02.2025. godine), koja pripada celini "Stari Beograd" i uživa prethodnu zaštitu kao kulturno dobro. Fasada ove zgrade obnovljena je 2010. godine sredstvima vlasnika i svedoči o lepoti arhitekture grada Beograda sa početka 20. veka. Zapuštenost pojedinih parcela u ovom delu grada nije posledica "trošnosti" objekata, vec višedecenijskog nemara gradske uprave iz razlicitih obasti u vezi sa stanovanjem i gradnjom. Stambene zajednice su u više navrata konkurisale za projekte obnove fasada raspisane od strane lokalne samouprave, međutim uvek su ostajale bez odgovora. Primer da sa malo investicije sve može izgledati bolje i lepše je i Kardordeva ulica kojom je obnovom fasada vraćen stari sjaj.

Grad je sam izazvao propadanje lokala

Navodi da su lokali u ulici Gavrila Principa napušteni su netačni i zlonamerni. Grad Beograd je još na početku najavljenog projekta tunela otkazao ugovore o zakupu lokalima u svom vlansištvu, dok su se zakupci iz privatnih objekata povukli zbog stalnih najava rušenja. Time su vlasnici pretrpeli višegodišnju materijlanu štetu, jer su ostali bez prihoda i mogućnosti da izdaju svoje lokale, a istovremeno i dalje uredno plaćaju najviši porez na imovinu u Srbiji, s obzirom na vrednost lokacije.

Ne tražimo milostinju, već pravdu i dostojanstvo

Već šest godina cutimo pod pritiskom neizvesnosti i pretnji eksproprijacijom. Tokom postupaka suocili smo se sa ponudama od 1.500 evra po kvadratu, što je apsolutno neprihvatljivo i predstavlja uvredu za gradane Beograda. Čak i kada su te procene kasnije korigovane na 3.000 evra po kvadratu, to je i dalje daleko ispod stvarne tržišne vrednosti. Ako se nekome ponudi 3.000 evra po kvadratu, a kvadrat u okolnim zgradama košta 4.000 do 5.000 evra, jasno je da sa tom naknadom ne može da ostane u svom komšiluku, niti da kupi adekvatnu nekretninu u istom delu grada. Svaki građanin Srbje će razumeti našu želju da nastavimo da živimo u istom kraju u kom su nam deca i preci porasli, gde nas prodavci i komšije znaju i da je DOM životna zajednica, a ne samo lokacija.

Javnost se dovodi u zabludu

U pojedinim izveštajima se tvrdi da će eksproprijacijom biti obuhvaćeno "oko 50 porodica". Istina je da samo u jednom dvorištu u ulici Gavrila Principa živi 22 porodice, dok je ukupan broj domaćinstava koja bi bila pogodena rušenjem oko 170. Još važnije je da se javnost ne obaveštava da plan za tunel ne postoji kao važeći dokument. Plan iz 2019. godine kojim je bila predvidena "tunelska veza Dunavske i Savske padine", ukinut je odlukom Skupštine grada Beograda u septembru 2024. godine. Novi plan, o kom gradski funkcioneri govore, još nije prošao na javni uvid. Postupci eksproprijacije se i dalje vode po ukinutom zakonu - Zakon o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih projekata, koji je osporavan jer je značajno umanjio prava vlasnika u postupku eskproprijacije, a samim tim i "fer" naknadu.

Dva plana za istu parcelu - zloupotreba javnog interesa

Za iste parcele koje su obuhvaćene planom za tunel, usvojen je i plan proširenja projekta "Beograd na vodi", što znači da postoje dva plana za isto zemljište. Jedan predvida tunel, a drugi - park iznad tunela u okviru "Beograda na vodi". Na taj način se javni interes koristi kao izgovor za privatne investicione planove koji ce biti finansirani novcem građana Beogarda. U planskoj dokumentaciji je navedeno da će samo za potrebe privodenja zemljišta nameni (rušenje svih objekata od ulice Gavrila Principa do Kraljice Natalije da bi umesto objekata bila zelena površina) građani Beograda platiti 250 milona evra.

Kada sve ovo stavite u narativ uklanjanja trošnih i loših objekata jasno je da ste svojim izveštavanjem učestvovali u narativu koji nešto što je vrlo upitno želi da predstavi kao boljitak za Beogradane. Naši zahtevi kao udruženja gradana "Stanari Terazijske terase" su: da se prestane sa javnim etiketiranjem naših domova kao "trošnih" i "neuslovnih"; da portal Kurir.rs objavi ovaj demanti u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima; da se obustavi svaka eksproprijacija dok se ne donese novi i zakonit plan uz punu javnu raspravu i učešće gradana; kao i da se vlasnicima omogući pravična naknada koja obuhvata punu tržišnu vrednost nekretnina i realne troškove preseljenja.