"Ustajem u 5, u selu radno vreme ne postoji!" Poljoprivrednik otkrio da zarađuje više od ljudi u gradovima: Sve što je domaće prodam po duploj ceni!
Odžak koji se dimi, pejzaži prirode u njenom najlep[em obliku, čist vazduh, domaća hrana iz sopstvene bašte, smederevac na kome se krčka ručak, cvrkut ptica, puno dvorište životinja. Da li je ovakav opis onoga sto je čoveku potrebno da bude spokojan i srećan? Koliko smo se udaljili od prirode a koliko nam je ona potrebna?
O tome su govorili gosti emisije "Puls Srbije": Nevena Jovičić i Njegoš Stojadinović poljoprivrednik. Nevena je autorka dečijih knjiga o selu, a kako otkriva, selu se rado vraća iako živi u gradu:
- Svakog vikenda posećujem selo. Život na selu nije lak, postoji mnogo obaveza. Da bi smo mogli da živimo na selu, treba cela porodica da radi. Teško se živi u današnje vreme na selu. Kada sam počela da živim u Beogradu, videla sam da deca ne znaju da nabroje par životinja. U mom selu je pre 10 godina zatvorena škola.
- Ali ono što nama fali jeste to druženje, fali ljudi u selu. Mi smo navikli da ponekad posetimo i pozorište i bioskop, a mislim da u selima dosta toga fali. U nekim kulturnim centrima bi trebalo da se organizuje bar neka projekcija filma. U Beogradu nam najviše smeta prljav vazduh. A u selu to što nema ljudi i zbog toga ga posećujemo samo vikendom i tokom raspusta.
Stojadinović je odrastao u Prijepolju, kako kaže, život u ovom područiju, svakako nije lak:
- Radi se od 6 ujutru pa do uveče. Velika je obaveza. Međutim, imamo zdraviju hranu, vodu i vazduh. Sve što proizvodimo, možemo od toga da zaradimo. Domaće jaje možete da prodate po duploj ceni za razliku od ovih iz prodavnice, pored toga maline, med i tako dalje. Imamo zdravije uslove proizvodnje u odnosu na grad. Manje stresa ima i život je lagodniji. Nažalost su sela napuštena a ja bih voleo da je drugačije.
Dodaje i da je njegov čitav dan isplaniran, te da u toplijim danima porani, kako bi što pre završio posao:
- Ustajem oko 5,6 sati, dok su neki uslovi normlaniji ja radim, a u 5 opet idem u njivu. Nemamo radno vreme ali nađemo vremena i za kafu i za društvo uveče. Postoji samo jedna zamerka, a to je da je kod nas u Prijepolju veoma loš put. Stvaraju se rupe i ogroman problem je putna infrastruktura. To košta puno, ali nadam se da će se rešiti. Ali, ljudi na selu dosta duže žive, bezbrižniji su i srećniji. Ljudi sa sela su dosta zdraviji. Znam ljude koji su dočekali 100 godina, dok u gradu to nije slučaj. Danas srpski seljak ode kosi i nema toliko briga kao građanin.
Dodaje i da sve više omladine neće da ostaje u selu, te da se sela polako gase:
- Perspektiva je selo i ne možemo dopustiti da sela pomru. Kod nas nema žena u selu, devojke idu u veće gradove i teško je naći ženu. Devojke gledaju interes, da imaš državni posao, automobil i stan. Danas se sve svelo na novac. Ali, i mi na selu lepo zarađujemo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
