Klisura reke Gradac izgleda kao sa razglednice: Zašto je najčistija reka u Srbiji pod sve većim pritiskom

Klisura reke Gradac izgleda kao sa razglednice: brza planinska reka usekla je klisuru dugu više od dvadeset kilometara, sa stotinama metara visokim stranama, pećinama i šumama u kojima živi bogat biljni i životinjski svet. Gradac važi za jednu od najčistijih reka u Srbiji i Evropi – toliko čistu da Valjevci i danas vole da podsete kako se voda iz nje može piti direktno iz korita.

Porodična tradicija odgovornog korišćenja prirode i brige o šumi i vodi, odvela je Ognjena u posao kojim se danas bavi – da bude čovek koji se stara da Gradac ostane čista reka i za njegovu decu.

- Ljudi dođu leti i kažu: "Kako je tebi divno, samo šetaš ovde po lepoti". I jesam srećan što radim u ovakvom prostoru, slažem se, ali isto tako, u februaru zna da bude minus dvadeset po petnaest dana, u novembru dvadeset dana pada kiša bez prestanka. Tada se najviše krade šuma, tada se lovi krivolovom, i tada moraš biti napolju - priča Krnetić.

Status zaštićenog dobra nije dovoljan

Iako Gradac uživa status zaštićenog prirodnog dobra površine oko 1.260 hektara, jednog od najvrednijih prostora u zapadnoj Srbiji, status na papiru nije dovoljan.

Gore, na Divčibarama i valjevskim planinama, besomučno se gradi, a kanalizacija ne prati taj rast, pa septičke jame neretko završavaju u potocima koji teku ka Gradcu – reci iz koje se vodom snabdeva Valjevo.

Kada se tome dodaju pritisci kamenoloma, planirani rudnici, divlja vožnja kvadova, jasno je da staništa teško mogu da procvetaju koliko bi mogla.

Uz pritiske na prirodu idu i vrlo praktični izazovi za organizacije civilnog društva koje upravljaju zaštićenim područjima. Ekološko društvo „Gradac", koje brine o ovom području, oslanja se na sredstva države i lokalne samouprave, a ona su skromna.

„Žrtva sopstvene popularnosti“

Poslednjih godina Gradac je postao i „žrtva sopstvene popularnosti“. Od pandemije, kada su ljudi masovno počeli da traže prirodu blizu gradova, klisura se suočila sa pravom invazijom: neregulisano kampovanje, loženje vatre i gužve na kupalištima.

- Zakonske mere zaštite postoje više od dvadeset godina, ali ih nismo strogo sprovodili jer nije bilo potrebe. Danas su kampovanja ograničena samo na jasno određena mesta, obeležene su zone gde se vatra sme, a gde ne sme ložiti; grupne posete i kampovanja moraju da se najave i evidentiraju, plaćaju se takse, a nadzor je redovniji. Sve to deluje strogo, ali je uvedeno upravo da Gradac ne bi izgubio ono zbog čega ljudi dolaze – čistinu i mir - navodi Krnetić.

Prirodne mere za očuvanje Gradca

Uprkos svemu, zajednica ne odustaje od vizije da Gradac ostane čist i živ. Projekat „Prirodne mere za ekološki Gradac" deo je pokušaja da se raznim oblicima pritiska na reku zajednica suprotstavi kroz primenu prirodi bliskih rešenja.

U okviru projekta, iz korita Gradca je iznet deo nanesenog sedimenta, produbljeni su plićaci i obnovljeni delovi korita kako bi reka ponovo izgledala kako je stariji Valjevci pamte.

- To je urađeno na kratkoj deonici, dok klisura ima više od 20 kilometara toka. Pošumljavanje, postavljanje pletera, sanacija obala – sve su to dobri i potrebni koraci. Ali klima se menja: zime su bez snega, godine su sušne, izvori kaptirani, a vode je manje nego ranije. Rezultati izgledaju lepo, ali je potreban kontinuitet - objašnjava Krnetić.

Lokalna zajednica kao ključ

Poseban kvalitet projekta je saradnja sa lokalnom zajednicom. Sediment izvađen iz korita privremeno je odlagan na zemljištu domaćina, odakle se dalje koristi na odgovarajući način.

U posao su uključene lokalne firme i meštani, jer i njima mnogo znači da reka bude čista. Neki žive od turizma, neki od poljoprivrede, a svima Gradac znači kvalitet života. Projekti poput ovog pomažu da ljudi jasnije vide vezu između svojih dvorišta, potoka pored kuće i velike slike rečnog sliva.

Šira zaštita i novi planovi

Uprkos izazovima, postoji jasna vizija kako Gradac može da se čuva i unapređuje. Planirano je proširenje zaštićenog područja Klisure reke Gradac na više nego dvostruko veću površinu, uz viši stepen zaštite, stroža pravila gradnje i bolje uslove za očuvanje staništa.

U budućnosti se predviđa prostor i za savremenija istraživanja, poput monitoringa vidre – vrste koja se smatra najpouzdanijim pokazateljem čistoće rečnih ekosistema.

Planira se i uređenje manjih vodenih površina kao barijera protiv požara na kamp-mestima i jačanje protiverozivnih mera.

Sve ove mere zajedno čuvaju osnovu da Gradac ostane ono što jeste – čist, živ i spreman da ga buduće generacije naslede.

„Piješ vodu pravo iz reke“

Za Krnetića i meštane, svaka od ovih mera je više od zaštite prirode – to je čuvanje identiteta i tradicije. To je prilika da deca koja danas trčkaraju obalama Gradca, sutra povedu svoju decu na istu reku, pod iste vrbe, i sa ponosom kažu: „Ovde još uvek možeš da piješ vodu pravo iz reke.“