Tarabići su u 19.veku videli avione, televiziju i ratove! Obrenovići zabranili njihove zapise, UDBA ih tražila i menjala! Ko su zaista bili i šta su videli!

U srcu zapadne Srbije, u malom selu Kremna, sredinom 19. veka započinje priča koja decenijama intrigira istoričare, novinare i ljubitelje mistike.

Bili daleko ispred svog vremena

Miloš Tarabić, rođen 1809. godine, bio je tih, povučen pastir, čovek bez škole i ambicija. Čuvao je ovce, živeo jednostavno, nikada se nije ženio.

U selu su ga smatrali čudakom - ali čudakom koji povremeno govori stvari koje "ni najmudriji ljudi ne bi smeli znati".

- Na jednoj seoskoj slavi, dok se pije, peva i preprečavaju radovi iz polja, Miloš iznenada počinje govoriti: "Vidim kako nad našim brazdama proleću gvozdene ptice. Bljuvaće vatru i proždirati ljude sa nebesa. Narod će bežati i kriti se po pećinama, ali im spasa neće biti" - navodi se na TikTok profilu "kodirano".

Videli neverovatne stvari

Miloš priča o mostovima od dima, koji ce se pružati preko planina.

- O ljudima koji će razgovarati preko tankih žica, nalik paukovoj mreži, iako ih razdvajaju brda, reke i doline. Govori i o tome da će čovek hodati po mesecu, ali da tamo neće pronaći život već samo pustoš i tihu prazninu. Seljaci se smeju, neki šapuću da je verovatno poludeo. Mladom Zahariju te reči ne daju mira, počinje redovno dolaziti kod Tarabića. Sedo satima sluša i prvobitno samo pamti. Ubrzo shvata, Miloš nije običan čovek. Govori mirno, tiho, kao da pred sobom vidi otvorenu knjigu koju niko drugi ne može pročitati - dodaje se.

Miloš je, prema predanju, umro tačno onako kako je i najavio. U 45. godini života. Tačno na svoj rođendan.

- Prema nekim predanjima, Mitar Tarabić je dobio svoju prvu viziju dve godine pre smrti svoga ujaka Miloša. Bilo mu je teško prihvatiti ono što je video, jer je Miloš još uvek bio mlad i zdrav čovek. Konačno je skupio snagu i rekao ujaku: "Imao sam susret sa duhom, rekao mi je da ćeš umreti tačno za dve godine". Miloš ga je mirno pogledao i odgovorio: "Znam, i ja znam da će biti za dve godine".

Iako je Mitar već imao vizije dok je Miloš bio živ, prava snaga proročanstva dolazi tek nakon ujakove smrti. 

Mitar, rođen 1829. godine živeo je do tada sasavim običnim seoskim životom. Radio je, oženio se, vodio domacinstvo. Ali nakon 1854. godine sve se menja. Jedne noći, kako je sam tvrdio, u polusnu vidi pokojnog Miloša kako stoji pored njegovog kreveta.

Od tog trenutka vizije postaju intenzivnije. Za razliku od ujaka, njegove vizije postaju neverovatno konkretne. Imaju imena, datume i mesta.

- Godine 1868. godine, Mitar je bio na pijaci u Užicu, kad je iznenada počeo vikati da je knez mrtav. Žandarmi su ga odmah uhvatili i odveli. Tri sata kasnije stigla je zvanična vest - Knez Mihailo Obrenović upravo je ubijen na Košutnjaku - navodi se u snimku koji je privukao veliku pažnju.

Novi knez, Milan Obrenović, čuje za Mitra i poziva ga u Beograd da ga iskuša. U dvorani je postavio zamku. 

- Nekoliko gardista obukao je u kneževsku odeću da vide hoće li Mitar prepoznati pravog vladara. Mitar je ušao i pogledao ih sve redom, prošao je pored lažnih knezova i kleknuo tačno pored pravog Milana. Milan ga upita šta vidi za njega. Mitar mu mirno odgovora: "Oženićeš se lepom ženom, ali te neće voleti i ostaviće te. Umrećeš u tuđini, daleko od Srbije. Sve se kasnije obistinilo do poslednje reči.

Dok su ujakovi opisi bili simbolični, Mitrovi su nosili konkretna imena, datume i mesta.

Sveštenik koji je sve zapisao

Presudan čovek u čitavoj prici bio je mladi sveštenik Zaharije Zaharić, koji je u Kremnu služio od 1844. godine.

Između njega i Tarabića razvilo se neobično poverenje. Zaharije je sate provodio uz Miloša, a kasnije i uz Mitra, slušajući njihove neobične priče.

Za razliku od meštana, on ih nije odbacivao kao ludorije. Počeo je da zapisuje sve što čuje, vodeći urednu beležnicu u koju je pored svakog proročanstva stavljao mali krstić - znak da ga je lično čuo i potvrdio.

Beleške je čuvao u zaključanoj drvenoj kutiji, govoreći da nisu namenjene njegovom vremenu, već "vremenima koja dolaze".

Vizije koje su najavljivale i sopstvenu smrt

Mitar je godinama unapred najavio dan kada će napustiti ovaj svet. Uveren da će posle košenja leći i više se neće probuditi. Tog jutra je pozvao Zaharija i tražio mu da mu održi opelo, ali ga je ovaj, videvši ga zdravog i čilog, odbio uz uverenje da je ovaj to izmislio. Te noći Mitar je poljubio ženu, legao u krevet i mirno izdahnuo u snu, tačno onako kako je predvideo.

Zabranjeni zapisi i borba oko istine

Zaharićeve beleške decenijama su navodno čuvane daleko od očiju javnosti. Obrenovići su, prema pojedinim nepotvrđenim izvorima, zabranjivali njihovo širenje, smatrajući ih opasnim po vlast.

U 20. veku, navodno, UDBA je tragala za originalnim rukopisima, menjala ih i prepravljala. 

Da li je sve zapisano zaista izgovoreno u 19. veku? Da li su rukopisi dopisivani? Ko je imao interes da menja tekst? Na ta pitanja ni danas nema jedinstvenog odgovora.

Legenda koja i dalje živi

Kremansko proročanstvo danas stoji na granici između istorije i mita. Za jedne, Tarabići su bili vidoviti ljudi čija su predskazanja najavila događaje od svetskog značaja. Za druge, reč je o narodnoj legendi, dopunjavanoj i oblikovanoj kroz vreme.

Ali bez obzira na to kojoj strani čitalac pripada, jedno je sigurno - priča iz Kremne i dalje izaziva fascinaciju.

I nastavlja da živi, negde između vatre iz ognjišta, senki planina i šapata o prošlim vremenima koja, možda, još nisu do kraja ispričana.