Znate li zašto zvona u hrišćanskim crkvama zvone tačno u 12 sati: Ono što malo ko zna jeste da ta naredba potiče još iz 1456. godine

Tog leta 1456. godine, jedna odluka pape Kalista III promenila je način na koji hrišćanski svet pamti hrabrost i odanost.

Papa Kalist III je naredio da se crkvena zvona oglase u podne i na taj način pozvao vernike širom sveta da se svakodnevno mole za branioce Beograda od otomanskih napada.

Sve se to dešavalo u vreme otomanske opsade Beograda.

- Neposredno pred beogradsku bitku papa Kalist je izdao bulu, krajem juna meseca 1456. godine, sa ciljem da se oglase zvona sa bazilike SV Petra u Rimu, moleći se da se dogodi čudo, koje se i dogodilo pobedom u beogradskoj bici, koja se završila 22. jula 1456. godine. To je blistava pobeda hrišćanskog oružja na čelu sa ugarskom kraljevinom - izjavio je ranije za RTS Stefan Mavrović, kustos-istoričar gradskog muzeja Vršac.

Nedugo zatim se poziv na molitvu za beogradske branioce pretvorio u slavlje zbog hrišćanskog trijumfa. Ta vest o pobedi nad vojnicima Otomanskog carstva polako počinje da se širi svetom.

- U Rim je došla 6. avgusta tako da je papa Kalist izdao još jednu bulu, a naredbu nije menjao i onda je ostao običaj, prosto tradicija da se sva zvona oglašavaju u podne - rekao je Mavrović.

Ono što je fascinantno je i to da ta naredba nikada nije povučena, tj. papa nikada nije povukao naredbu. I dan-danas u Turskoj, zvona zvone u podne za molitvu, ali i kao znak hrišćanske pobede.

Opsada Beograda 1456. godine je drugi veliki napad Turaka na ovaj grad koji se desio između 4. i 22. jula. Kako piše na Vikipediji, nakon pada Carigrada, glavni protivnik Osmanlija na zapadu bila je kraljevina Ugarska. Sultan Mehmed II pokrenuo je veliku vojsku sa ciljem da osvoji Smederevo, prestonicu srpskog despota Đurđa Brankovića, i Beograd, najznačajnije ugarsko uporište na južnoj granici.

Veliku osmansku silu nisu dočekale ujedinjene hrišćanske snage čemu su se mnogi nadali. Čak ni u samoj Ugarskoj nije postignut dogovor o jedinstvenom delovanju. Vojsku koja je branila beogradsko utvrđenje činili su odredi koje je okupio Janoš Hunjadi, nešto trupa koje je poslao despot Đurađ, kao i odredi slabo naoružanih krstaša.

Značajan događaj tokom opsade je razbijanje osmanske flote na Dunavu 14. jula 1456. godine. Uvidevši da ne mogu da odseku grad od reka, a samim tim i od Ugarske, Turci su se odlučili na žestok juriš koji je izveden 21. jula. Uz velike napore opsađeni su odoleli, a sutradan je usledilo osmansko povlačenje.

Podnevna zvona, po nalogu pape Kalista III, proslavljaju ovaj događaj sve do današnjih dana.