Nisam špuijun i ne radim za CIA, ja sam Srbin pravoslavac! Amerikanac Čarls je došao u Srbiju iz inata, a zbog ovog rešio da ostane ovde!

Američki jutjuber Čarls Keter pre nekoliko godina je došao u Srbiju "iz radoznalosti i inata", a onda mu se ovde toliko svidelo da je odlučio da mu naša zemlja postane dom!

Keter, koji je srpsko državljanstvo dobio 2020. godine, ističe da je ponosniji na svoje novo državljanstvo nego mnogi koji su u Srbiji rođeni.

- Veoma sam, veoma ponosan. Ponosniji Srbin nego što su mnogi Srbi. Kad neko pljuje Srbiju, ja sam prvi koji reaguje.

Keter kaže da je prema pravoslavlju oduvek osećao privlačnost, iako je odrastao u, kako je opisao, "kući sa šest religija".

- U mojoj porodici su metodisti, baptisti, luterani, apostolici, Jehovini svedoci i katolici. Moj otac je Jehovin svedok i tako sam odgajan. I Bog ga blagoslovio, ali ja u to ne verujem".

Zbog toga je 6. februara prošle godine doneo odluku koju naziva životnom:

- Postao sam pravoslavac. Kršten sam u crkvi Svetog Save u Los Anđelesu i uzeo sam ime Časlav. To ime nosim s ponosom.

Pravoslavlje mu je, kaže, donelo smirenost i osećaj pripadnosti koji u Americi nikada nije osetio.

- Ovde praznici nešto znače. Nije sve u poklonima. Ovde je porodica važna. Vera je važna. Srbija me je učinila boljim čovekom".

Srbi su mi pomogli više nego moji ljudi u Americi"

Kada upoređuje ponašanje ljudi u Srbiji i SAD, posebno u velikim gradovima, Keter ističe da kod nas postoji neka vrstu topline koju, kako kaže, nije očekivao.

- U Americi, posebno u velikim urbanim sredinama, ljudi su stalno pod stresom. Teško je da ti neko stane da pomogne. A ovde... ma svuda ljubaznost.

Navodi i skorašnje iskustvo:

- Sinoć mi se ugasio telefon. Priđem čoveku i kažem: "Možeš li mi pozvati taksi? A on: "Naravno". Pozove taksi, stane pored mene i čeka da dođe. U Beogradu! To ne vidiš u SAD".

Prema njegovim rečima, spremnost Srba da pomognu strancu jedna je od najvrednijih osobina ovog naroda.

Međutim, zanimljivo je da je u Čarls došao u Srbiju zbog jedne rasprave na Fejsbuku.

- Vodio sam auto-salone u SAD i jednog dana prodavac mi kaže: "Jesi li video stranicu "Mrzim SAD?". Bio sam veliki patriota i pomislio sam - ko to mrzi Ameriku?

Na stranici je pronašao muškarca po imenu Dragan.

- Mislio sam da piše "dragon", kao zmaj, odmah sam ga kontaktirao i rekao mu: "Ko si bre ti da pričaš protiv moje zemlje?" Svađali smo se nedeljama.

Na kraju mu je Dragan rekao da dođe i vidi sam kakva je Srbija.

- I tog 28. maja 2010. stigao sam u Srbiju. Taj dan mi je promenio život. 

Dočekali su ga prijatelji koje je do tada znao samo preko interneta.

- U malom jugu, nasmejani, srdačni... Pomislio sam da će biti neugodno. A oni su me primili kao rođenog. Njihova porodica me je hranila bez prestanka. Posle te dve nedelje - dao sam otkaz i ostao.

"Mama je mislila da će me ubiti"

Kada je obavestio porodicu da se seli u Srbiju, svi su mislili da je poludeo.

- Majka mi je radila za američku vladu. Rekao sam joj da se selim u Srbiju, a ona me je pitala da li sam normalan. "Imali smo rat s njima, ubiće te!", rekla je - priča Čarls koji je majci odgovorio da oni žive u Čikagu koji je jedan od najopasnijih gradova na svetu.

Danas majka ima samo reči hvale za Srbiju.

- Bili su nedavno mama, tata, sestra, rođaka... Nikad nisu napustili SAD. I oduševili su se. Najviše im se svidelo Sićevo kod Niša.

Jedan od prvih stranaca koji je promovisao Srbiju

Keter tvrdi da je jedan od prvih stranaca koji je sistematski počeo da promoviše Srbiju na internetu.

- Snimao sam svaki dan. Mislim da imam oko hiljadu videa o životu u Srbiji, hrani, putovanjima... Dovodio sam Amerikance da vide da Srbi nisu ono što propaganda govori.

Kaže da mu je upravo ta misija - rušenje stereotipa - postala životni poziv. Na kraju, Keter sumira sve kroz jednu rečenicu:

- Nazivaju me špijunom, ali ja sam Srbin. Pravoslavac. Časlav. I srećan sam što sam ovde našao svoj dom.