Silovali su me pred očima moje dece! Povraćala sam od muke, molila sam boga da me zakolju: Potresna ispovest Anđelke, žrtve ratnog silovanja u BiH!
Ratovi sa sobom nosi brojne strahote, a Anđelka Bratić, iz sela Dub kod Hadžića, doživela je nezamislivu sudbinu. Osmorica bošnjačkih vojnika 8. septembra 1992. godine su je silovala praktično pred očima njeno dvoje dece.
Ona je 2006. smogla snage snage i za medije progovorila o paklu kroz koji je prošla.
- Ne mogu više da ćutim. Javnost mora da čuje naš bol i naše poniženje - ispričala je tada za Novosti ova hrabra žena.
- Dogodilo se to 8. septembra 1992. godine, u selu Ferhatlije. Tu smo se sklonili kod rodbine, jer smo našu kuću u Dubu napustili odmah u maju, uplašeni kada je JNA napustila kasarnu u Pazariću, a u nju se uselila muslimanska vojska.
- Ali, ni u Ferhatlijama nismo bili sigurni - priča Anđelka.
- Odmah po odlasku JNA svi muškarci Srbi su odvedeni u logore, a mi smo stavljeni u kućni pritvor u kojem smo ostali sve do 28. oktobra 1992. godine, kada smo pobegli na srpsku teritoriju.
- Upali su tog 8. septembra u kuću - ispričala je ona potreseno.
- U kući su bila moja deca, petogodišnja kćerka Vedrana, dvoipogodišnji sin Goran, svekrva Radojka, svekar Žarko i maloletni dever Mitar. Moj suprug Neđeljko je bio poslom u Sarajevu i tamo i ostao.
- Prvo su me tukli, mrcvarili, a onda su me silovali. Bila ih je osmorica. Muslimanski vojnici. Silovali su me praktično pred očima moje dece, Gorana i Vedrane. Povraćala sam od muke. Molila sam Boga da me zakolju. Kada su egzekutori otišli, ušla sam u sobu i nemo gledala svekrvu i decu. Ona mi je prišla i samo rekla: "Moraš Anđelka da sve izdržiš, zbog dece." Ta reč me je održala u životu - kaže Anđelka i nastavlja svoju tragičnu ispovest:
- Otišla sam u policijsku stanicu i prijavila inspektoru moje muke i patnje, ali u stanici su se samo smejali terajući me da nekoliko puta ponavljam iskaz. Danima sam bila u agoniji i ludilu. Na sve sam pomišljala. Srećom nisam zatrudnela. Ne znam ko su bili oni, ne znam im imena. Znam samo za bol koji sam doživela i preživela - kaže Anđelka.
Ova hrabra žena, i pored rana koje nikad ne prolaze, nije se predala.
U Bratuncu je 2006. živela od svekrvine penzije, muž joj je nadničio ne bi li iškolovali decu.
Posle svega, u oktobru 1992. godine, Anđelka nije imala izlaza nego da proba bekstvo iz Ferhatlija.
Uspela je da izađe na Mjedvednice, preko Han Pijeska do Han Ploča, gde je prenoćila. Narednog dana je sa dvoje dece otišla u Hadžiće, koje je kontrolisala Vojska Republike Srpske. I tu je bio kraj njenih patnji, agoniji i ponižavanjima.
Anđelka Bratić je 2005. preko Udruženja logoraša u Bratuncu podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica koja su je silovala.
(Kurir.rs/Novosti)
· Reaguj