Prosvetari traže da se penzionisane kolege vrate da rade: Alarm u školama - manjak stručnog kadra, nastavu drže i brucoši!
U srpskim školama postoji ogroman problem sa nedostatkom nastavnog kadra, naročito u deficitarnim predmetima poput srpskog, matematike, fizike i hemije. Problem je i što deci u pojedinim školama časove drže osobe koje nisu stručne i koje nemaju iskustva i kompetencije, a bilo je slučajeva da nastavnik jednog predmeta predaje drugi predmet sa kojim uopšte nema dodirnih tačaka...
Zato je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokrenula inicijativu da se penzionisanim nastavnicima omoguči povratak u učionice na vremenski ograničen i strogo kontrolisan način!
Procenjuje se da svake godine izmedu 2.000 i 3.000 nastvanika i profesora odlazi u penziju, dok se praznine u školama sve češće popunjavaju nestručnim i nepedagoškim kadrom. Zato se Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije obratila Ministarstvu prosvete sa inicijativom da razmotri mogućnost donošenja posebnog akta, odnosno dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojom bi se u uslovima izraženog nedostatka nastavnog kadra omogućilo privremeno radno angažovanje penzionisanih nastavnika i stručnih saradnika.
Inicijativa
- Obrazovni sistem u Srbiji već duže vreme suočava se sa hroničnim nedostatkom stručnog kadra, naročito u pojedinim nastavnim predmetima i u manjim sredinama. U takvim okolnostima, obrazovno-vaspitne ustanove su primorane da radi obezbeđivanja kontinuiteta nastave angažuju lica bez odgovarajuće stručne spreme ili bez propisanih pedagoško-didaktičkih kompetencija, što dugoročno negativno utiče na kvalitet obrazovanja i ostvarivanje prava učenika - navodi se u Inicijativi u koju je Kurir imao uvid.
Važeća odredba člana 167. stav 1 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da radni odnos u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Za razliku od ove odredbe, Zakon o radu u članu 175. stav 1. tačka 2 predviđa mogućnost drugačijeg sporazuma između poslodavca i zaposlenog.
- Imajući u vidu trenutne kadrovske prilike u obrazovanju, smatramo da postoji potreba za uvođenjem kontrolisanog i vremenski ograničenog izuzetka i u sistemu obrazovanja. Penzionisani prosvetni radnici predstavljaju značajan stručni potencijal, budući da poseduju odgovarajuće kvalifikacije, licence, višedecenijsko iskustvo i poznavanje sistema obrazovanja. Njihovo privremeno angažovanje, na određeno vreme ili sa nepunim radnim vremenom, u situacijama kada ne postoji dostupan stručan kadar mlađi od 65 godina, predstavljalo bi kvalitetnije, sigurnije i odgovornije rešenje od angažovanja nestručnih lica - dodaje se.
Dopuna zakona
Unija predlaže da se razmotri dopuna člana 167. ZOSOV - a, kojom bi se izuzetno u slučaju nedostatka stručnog kadra, omogućilo zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme sa penzionisanim nastavnicima i stručnim saradnicima, do pojave lica koje ispunjava zakonom propisane uslove za rad u ustanovi.
- Uvereni smo da bi ovakvo rešenje doprinelo očuvanju kvaliteta nastave, stabilnosti obrazovnog sistema i zaštiti interesa učenika.
Predsednik Unije SPRS Dobrivoje Marjanović kaže za Kurir da bi jedno od rešenja moglo da bude angažovanje putem ugovora o delu ili dopunskog rada na period od godinu dana, čime bi se jasno razdvojila penzija od naknade za rad.
- Takav model bi morao da prati poseban pravilnik, odnosno uredbu. Insistiramo i na pravilniku o prijemu u radni odnos koji bi podrazumevao obavezne zdravstvene i psihofizičke provere svih penzionisanih nastavnika koji bi se vraćali u nastavu. Deca u jednocifrenim brojevima upisuju te smerove za koje nam fali nastavni kadar, brucoši koji tek upišu fakultet predaju u nekim školama. Nama je problem što zakon eksplicitno kaže da se nastavnicima radni odnos završava sa navršenih 65 godina, a u drugim oblastima je omogućeno angažovanje penzionera.
Kurir je poslao pitanja Ministarstvu prosvete, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore.
Milorad Antić
Jedan nastavnik može da predaje dva predmeta
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kao jedno od rešenja nedostatka kadra vidi i mogućnost da jedan nastavnik predaje dva srodna predmeta.
- Moj predlog je da se neki dokvalifikuju recimo za fiziku i hemiju, imate srodnih predmeta, tako nešto je Slovenija uradila. Mi imamo ljude koji mogu da predaju dva predmeta, što se to ne bi uveli. Recimo u Crnoj Gori jedan profesor predaje fiziku i geografiju. Može da se nađe načina. Što se tiče angažovanja penzionera, ja sam za to jedino u smislu da oni edukuju mlađe kolege. Da objasne šta treba i kako treba da se radi, da rade recimo godinu dana sa mlađim kolegom uz minimalnu zaradu ili volonterski - kaže Antić.
Najveći deficit nastavnika matemarike, srpskog, fizike...
Još 2023. dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar upozorili su da će u srpskim osnovnim školama u narednih pet godina, ukoliko se ništa ne preduzme po ovom pitanju, nedostajati od pet do sedam hiljada nastavnika. Inače, prosvetari upozoravaju da je trend pada zainteresovanosti za nastavničke fakultete počeo još 2015, kad je na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog. Godinu dana kasnije broj je prepolovljen, dok je u školama već tada falilo 500 nastavnika matematike i fizike. Na matematičkom smeru 2023. upisala su se samo tri brucoša, kao i na hemiji, dok je na biologiji jedan manje. Dekani su upozoravali da je najveći deficit nastavnika matematike, srpskog jezika, fizike, hemije, informatike, biologije i istorije.
