Slušaj vest

Godine 1867. Beograd je dočekao trenutak o kojem su generacije sanjale. Odlazak poslednjeg turskog vojnika sa Kalemegdana značio je kraj jedne epohe i početak stvarne slobode srpske prestonice. Grad je eksplodirao od radosti – zvona su zvonila, ulice su bile prepune sveta, a slavlje je trajalo do duboko u noć. Beograd je prvi put posle vekova mogao da kaže da je zaista svoj.

U toj istorijskoj proslavi učestvovali su svi – od državnika do beogradskih mladića koji su, poneti atmosferom, dobacivali duhovite i pomalo drske komentare devojkama iz crnogorske delegacije. Bilo je to slavlje slobode, mladosti i samopouzdanja, u kojem se politika mešala sa životom, a istorija sa svakodnevicom.

U isto vreme, 1867. godine prvi put je javno izgovorena velika ideja – zahtev za ujedinjenje svih Srba, od Budima do Soluna. Ta misao, izrečena bez straha i uvijanja, označila je prekretnicu u nacionalnoj politici i pokazala da oslobođenje Beograda nije kraj, već početak šire borbe za nacionalno jedinstvo.

U trenucima koji su sledili, čak su i najtvrđi državnici pokazali emocije. Knez Mihailo i Ilija Garašanin nisu krili suze – ne iz slabosti, već zbog težine trenutka. Pred njihovim očima završavao se vek poniženja, ali se istovremeno otvaralo pitanje sudbine naroda koji je tek trebalo da pronađe svoje mesto na mapi Evrope.

- Kako je izgledala noć kada je Beograd slavio slobodu?

- Šta su mladi Beograđani dobacivali Crnogorkama?

- Ko je prvi zatražio ujedinjenje Srba od Budima do Soluna?

- I zašto su knez Mihailo i Ilija Garašanin zaplakali?

Sve to donosi Momčilo Petrović u novom izdanju serijala „Istorijska čitanka Kurira“.

Kurir.rs