Uticaj pirotehnike – jedni slave, drugi stradaju: Ako vam je imalo stalo do životinja, ne bacajte petarde!
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) podseća javnost da aktulena masovna upotreba pirotehničkih sredstava ima ozbiljne i često tragične posledice po divlje i domaće životinje, kućne ljubimce, životnu sredinu i javnu bezbednost, a da je i najmanje uznemiravanje strogo zaštićenih vrsta bukom zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode.
„Nedelju dana pre obeležavanja Nove godine po gregorijanskom kalendaru, Srbija uveliko trešti od pucnjeva petardi. Kako se svaki praznik, sve do Nove godine slavljene po julijanskom kalendaru, obeležava na ovaj način, imamo nekoliko nedelja nesankcionisane, snažne buke koja je štetna za celokupni živi svet, a za mnoge i smrtonosna”, pojašnjava Miloš Nikolić, ornitolog DZPPS-a.
Za životinje, naročito ptice, vatromet predstavlja iznenadnu, nepredvidivu i neizbežnu pretnju. Nagli i snažni zvučni udari, bljeskovi svetlosti i vibracije, izazivaju ekstreman stres i paniku. Divlje ptice masovno poleću, gube orijentaciju i često stradaju usled sudara sa zgradama, vozilima ili prirodnim preprekama.
Širom sveta zabeleženi su brojni slučajevi masovnog uginuća ptica od posledica upotrebe pirotehnike. U Arkanzasu, 2011. godine, nakon novogodišnjeg vatrometa, stradalo je između 4.000 i 5.000 ptica usled panike i sudara. Od istog uzroka, stradalo je stotine čvoraka u Rimu, 2021. godine, i 600 severnih zeba u Koprivštici, u susednoj Bugarskoj, na dočeku 2025. Ovakve tragedije ukazuju na sistemski rizik za populacije ptica u urbanim i stambenim zonama.
Tokom prazničnih dana, naročito na Badnje jutro, u mnogim šumskim područjima dolazi do masovne i višesatne upotrebe pirotehnike, neretko uz glasnu muziku sa zvučnika. Procene pokazuju da se na jednom lokalitetu tokom samo jednog jutra može upotrebiti i nekoliko stotina eksplozivnih naprava. Posledice su dramatične za sitnije ptice pevačice koje se tokom zimskih meseci okupljaju u manja ili veća jata, kao i za ptice vodenih staništa poput gusaka i pataka.
Posebno zabrinjava uticaj pirotehnike na krupne grabljivice, među kojima se ističe orao belorepan (Haliaeetus albicilla) – najveća ptica grabljivica u Srbiji i strogo zaštićena vrsta. Ova ptica je izuzetno osetljiva na uznemiravanje, a njen period gnežđenja započinje već tokom januara i februara.
Prema Zakonu o zaštiti prirode, zabranjeno je uznemiravanje strogo zaštićenih vrsta, naročito tokom razmnožavanja i podizanja mladih, kao i ugrožavanje njihovih staništa. Detonacije pirotehnike i glasna muzika u blizini gnezda jasno potpadaju pod ovu zakonsku zabranu.
Pirotehnika ne pogađa samo divlje životinje. Procene pokazuju da čak 40–50% pasaispoljava izražen strah tokom vatrometa, kroz drhtanje, skrivanje, pojačano slinavljenje ili panično bežanje. Među domaćim životinjama, zabeleženi su slučajevi teških povreda i uginuća konja usled panike ili smanjenje proizvodnje hrane, kao što je pad mlečnosti kod krava.
Upotreba pirotehničkih sredstava regulisana je Zakonom o javnom redu i miru. Paljenje pirotehnike kojim se narušava javni red ili ugrožava bezbednost kažnjava se novčanim kaznama od 50.000 do 100.000 dinara ili društveno korisnim radom. Prodaja pirotehnike maloletnicima je zabranjena, kao i njena upotreba u rizičnim i javnim prostorima.
„Pozivamo građane, lokalne samouprave i nadležne institucije da pokažu odgovornost, poštuju zakon i razmotre alternativne, bezbedne i humane načine obeležavanja praznika i proslava. Naličje našeg slavlja i negovanja tradicije ne treba da bude stradanje živog sveta”, zaključuje Nikolić.
DZPPS podseća i da je ovo period godine kada je pticama, umesto pirotehnike, potrebna zimska prihrana, te su pokrenuli namenski sajt hranilice.pticesrbije.rs posvećen ovoj temi i akciji građanske nauke „Ptice moje hranilice” u kojoj se popisuju ptice sa hranilica od 16. do 18. januara 2026. godine.
DZPPS
