Društvene mreže pune lažnih "psihologa", struka se pobunila: Evo kako da razlikujete profesionalca od prevaranta
Društvo psihologa Srbije skreće pažnju na sve učestalija oglašavanja psihoterapeutskih usluga na društvenim mrežama, gde se pružaoci usluga predstavljaju kao psiholozi, koji prema dostupnim informacijama, nemaju adekvatno obrazovanje, niti ispunjavaju zakonske uslove.
Ljudi koji se predstavljaju kompetentnim za pružanje psihoterapijskih usluga koriste činjenicu da velikom broju ljudi nije jasna razlika između psihijatra, psihologa i psihoterapeuta. Za pacijente to može biti pogubno, jer pogrešno dat savet često vodi u neželjenom pravcu. O problemima koji se dešavaju usled takve prakse govorile su Tamara Džamonja, predsednica Društva psihologa Srbije i Vojana Obradović, psihološkinja.
- Do same inicijative je zapravo i došlo putem društvenih mreža, kako su mlade kolege psiholozi primetili da se dešava, da postoji problem, da usluge psihološke oglašavaju ljudi koji zaista po formalnom obrazovanju nisu psiholozi i na taj način nekako javnost dovode u zabludu. Zapravo su se spontano putem društvenih mreža i okupili, kako bi osmislili način na koji da reaguju i kako da skrenu pažnju javnosti. Tim povodom su se zapravo oglasili Društvo psihologa Srbije, koje je podržalo inicijativu, prepoznalo značaj problema i zapravo skrenulo pažnju javnosti putem saopštenja, koje je bilo dostupno na društvenim mrežama. Mislim da je značajno nekako da naglasimo da je javnost zapravo jako dobro prihvatila takvo saopštenje, što je stručna, što je laička, što nam nekako govori o potrebi da se zapravo bavimo tim problemom - rekla je Obradovićeva za RTS.
Ko je pravi, a ko lažni psiholog?
Ukoliko lice nije steklo diplomu osnovnih studija psihologije na studijskom programu akreditovanom u Republici Srbiji, niti je nostrifikovalo diplomu stečenu u inostranstvu, nije dozvoljeno korišćenje atributa "psihološki" prilikom opisivanja usluga koje se oglašavaju, podseća Društvo psihologa Srbije.
- Tu dolazi do problema zato što se često ljudi koji po formalnom obrazovanju nisu psiholozi predstavljaju na taj način jer završavaju razne neke kraće kurseve, edukacije iz psihoterapije nakon kojih smatraju da je njima zapravo to omogućeno zakonski, a nije - dodaje Obradovićeva.
- Lica koja su stekla master studije iz oblasti psihologije, a prethodno nisu završila osnovne akademske studije psihologije, takođe ne ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje psihološke delatnosti, prema Zakonu o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti - navodi se u Saopštenju. Oni većinom "beže" u lajfkoučing što takođe može biti pogubno za pacijente, jer pogrešni saveti vode u pogoršanje dijagnoze.
Psihijatar može propisivati lekove, upućivati na određene dijagnostičke pretrage, što psiholog i psihoterapeut nikako ne mogu.
Takođe, Zakon o psihoterapiji propisuje da psihoterapeuti moraju da istaknu jasno uz svoje ime, svoje bazično obrazovanje i psiho-terapijski pravac kojim se bave.
- Nisu svi psiholozi psihoterapeuti. Psiholozi se bave mnogo širim rasponom usluga u najrazličitijim oblastima od obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstva itd. Upravo jedan od načina su i ovakva saopštenja, gde se približava ljudima u stvari šta je to što rade psiholozi i šta ih kvalifikuje da budu psiholozi. Druge struke, u okviru svojih studija, edukuju, naravno, za druge profesije. To se, nažalost, ne dešava tako često kao što se dešava psiholozima, da se te granice sa drugim strukama mešaju - dodala je Džamonja.
Društvene mreže kao prostor koji je teško kontrolisati pravilima
Na klinikama je uobičajeno da se ta pravila poštuju, ali je na društvenim mrežama teško kontrolisati ko šta oglašava i radi.
Obradovićeva objašnjava da na problem lažnog predstavljanja na mrežama može da se utiče adekvatnim informisanjem javnosti.
- To zaista jeste problematično i nekako je bitno da se držimo onoga što je definisano zakonom. Tu dolaze do problema, jer nekako je lako pričati iz pozicije profesije šta to zakon definiše i kako definiše, ali laici zaista ne znaju i nisu dužni, odnosno ljudi kojima je potrebna psihoterapija i te usluge, da budu informisani o tome i kako da tragaju za informacijama kod koga da se obrate za psihoterapiju, kod koga ne. I tu smatram da je negde uloga nas kao psihologa i našeg profesionalnog udruženja Društva psihologa Srbije, koga mi zapravo edukujemo i informišemo javnost. Ono što ja mogu da kažem i da preporučim, jeste nekako u skladu sa aktuelnim zakonskim procedurama, da ukoliko je nekom potrebna psihološka podrška ili psihoterapija ili razmišlja o tome, da je najsigurnije ukoliko se obrati psihologu ili psihijatru - istakla je Vojana Obradović.
- Ono što bih ja istakla, a što je važno da znamo, formalna edukacija, znači ono što se uči na fakultetima, je dobra priprema, ali takođe nije dovoljna za bavljanje psihoterapijom. Psihoterapijske edukacije su nadgradnja. Dakle, osnovne studije, kao što edukuju za obavljanje medicinske delatnosti, pa i specijalizacije iz psihijatrije na medicinskom fakultetu, takođe nisu dovoljan uslov za bavljanje psihoterapijom - naglašava Džamonja.
Edukacije iz psihoterapije svakako jesu profesionalno usavršavanje i za psihologe i za psihijatre.
- I u tom smislu, mislim da je baš zato potrebno nekako unaprediti i novi zakon o psihološkoj delatnosti. Odnosno, da je potreban novi zakon o psihološkoj delatnosti gde bi se u okviru njega i definisalo da je nužno da psiholozi idu na edukaciju ukoliko se žele baviti psihoterapijom, gde bi Komora određivala kriterijume i šta i kako bi tu bili potrebni i dovoljni uslovi. Jer, ako ćemo da gledamo realno, zaista i kod nas dolazi do problema među psiholozima jer nije definisano šta i kako je potrebno. Tako da mislim da bi to bio zapravo neki pravi put, i verovatno, zaključak - rekla psihološkinja Vojana Obradović.
Kurir.rs/ RTS
