KRENUO NA OSTROG, PA KRSTIO NEPOZNATO DETE! Podgoričanin traži kumove iz Kladova koje nije ni čuo ni video 25 godina: Drže pogrebnu opremu, moraće da me podmite
Spletom okolnosti okumio se s porodicom iz Kladova pre četvrt veka i od tada ih nije ni čuo ni video, a voleo bi da posle 25 godina ostvar kontakt s njima...
To poručuje jedan od administratora Fejsbuk grupe "Pogrebne i Kladioničarske Usluge Podgorica".
U moru šaljivih objavava, taj Podgoričanin je odlučio da otvori dušu i u etar pošalje i jednu ozbiljnu priču. Vratio se na 2000. godinu kada mu je, kako navodi, došao brat iz Novog Sada, da se krsti u manastiru Svetog Vasilija.
"Tom prilikom smo otišli nas četvoro, (brat, njegov kum, sestra i ja) i došli smo rano ujutro peške sa Bogetića gde nas je ostavio autobus. Kad smo došli ispred gornjeg manastira, još uvek su tada krštenja bila organizovana gore, primetio sam jednu porodicu koja je imala tri sina, kako nekog čekaju. Već se pripremalo krštenje koje je bilo kolektivno, jer tu je bilo sigurno 50-ak ljudi koji su čekali da se krste. Već vidno uznemireni što kuma nema, ta porodica je prišla nama, i otac te porodice se onako nesigurno ali ipak odlučno obratio nama i ispričao to da njihov kum iz nekog razloga neće doći na krštenje. Bilo mu je prilično neprijatno. U jednom trenutku, čovek se obraća meni i kaže - prijatelju, da li bi ti pristao da krstiš mog sina?", navodi se u objavi.
Dodaje da je bio u čudu, da su se svi nasmejali, kao i da je prihvatio poziv.
"Mali je imao možda desetak meseci, imao je dva starija brata, otac i majka, lepa porodica. Planirali su na more nakon krštenja. Kad se sve završilo čestitali smo svi između sebe, ja sam dobio neke darove, ikone, brojanice, itd, razmenili smo adrese i brojeve telefona, uz dogovor da, kad se vrate sa mora, svrate do mene i moje familije kući da se upoznamo. Međutim, to se nije desilo. Od tada je prošlo punih 25 godina, nikad nisam dobio nikakav poziv od te porodice, moj kum je sad ako Bog da zdravlja i sreće, momak, a kako o tome često mislim, voleo bih da vi što pratite, a ima vas dosta iz Srbije, da možda i ova priča dođe do te porodice".
Seća se da je porodica iz Kladova...
"Pazite sad najveće ludilo i dobro se držite, ljudi su držali prodavnicu pogrebne opreme... Ovo znam pouzdano, to sam dobro zapamtio, isto kao što znam da su iz Kladova, da imaju tri sina i da je dečak kojeg sam ja krstio najmlađi. Dakle, on je onda 1999. godište".
Na kraju zaključuje da bi voleo da mu se jave...
"Eto, voleo bih da mi se jave, posle toliko vremena, čisto da znaju da imaju poremećenog kuma u Podgorici kojeg će morati dobro da podmite i vode po restorana ka' gladnu godinu, da mi kupuju košulje, satove, televizore, zvučnike, jer evo čekam više od 25 godina tu poruku ...pa reko da nisu možda zaboravili da se jave", u šaljivom tonu je završio ispovest.
