Nataša Stanisavljević: Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata migranata u regionu
Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Nataša Stanisavljević istakla je u razgovoru za Kurir da Komesarijat sprovodi odgovornu i humanu migracionu politiku, koja podrazumeva pre svega sistemski, institucionalan i human pristup svim kategorijama lica koja su se, iz različitih razloga, našla van svojih domova.
- U središtu našeg delovanja je čovek - njegova bezbednost, dostojanstvo i pravo na zaštitu. To znači da istovremeno vodimo računa o poštovanju međunarodnih obaveza Republike Srbije, očuvanju stabilnosti migracionog sistema i pružanju konkretne, svakodnevne podrške onima kojima je pomoć najpotrebnija. Naše aktivnosti obuhvataju smeštaj, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje dece, integraciju, ali i kontinuiranu podršku izbeglicama i interno raseljenim licima kroz stambene, ekonomske i dohodovne programe. Glavno težište angažovanja Komesarijata jeste održivost - da pomoć ne bude samo kratkoročna, već da ljudima omogući da ponovo izgrade život, osnaže svoje porodice i postanu aktivni članovi društva. Kada govorimo o 2025. godini, možemo je rezimirati kao godinu stabilnosti, intenzivnog rada i konkretnih rezultata. Godina za nama pokazala je da Republika Srbija, kroz rad Komesarijata, ostaje pouzdan i odgovoran partner, država koja migracije ne posmatra kao problem, već kao izazov kojem se pristupa organizovano, humano i sa jasnom vizijom.
U čemu se to oslikava?
- U 2025. godini Komesarijat je raspisao deset javnih poziva za jedinice lokalnih samouprava širom Srbije, koji su namenjeni pružanju podrške porodicama izbeglica, interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Kroz navedene javne pozive uručen je 171 ugovor za 73 lokalne samouprave za programe stambenog zbrinjavanja i 212 ugovora za 105 lokalnih samouprava za nabavku paketa hrane i ogreva za najugroženije porodice iz ovih kategorija.Zahvaljujući ovim programima, koji su finasirani iz budžeta Republike Srbije obezbedili smo 143 seoske kuće, 185 paketa građevinskog materijala, kao i više od 7.200 paketa hrane i ogreva za porodice izbeglica, interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, rekla je Nataša Stanisavljević. Stanje migracija u Republici Srbiji je stabilno, a sve nadležne institucije kontinuirano sarađuju kako bi se migracioni tokovi odgovorno pratili i njima efikasno upravljalo. Komesarijat za izbeglice i migracije u 2026. godinu ulazi spreman, sa jednim od najuređenijih sistema prihvata i upravljanja migracijama u regionu. Prema poslednjim podacima, tokom 2025. godine evidentirano je 9.567 migranata, što je za 49,38 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je evidentirano 18.899 lica.
Interesantno je da se tokom ove godine, po Sporazumu o readmisiji, u Srbiju vratilo 16 odsto više osoba nego prošle godine. Šta vidite kao prevashodni razlog za povratak u svoju domovinu i iz kojih zemalja su se ljudi vraćali?
- Kada je reč o povratnicima po osnovu Sporazuma o readmisiji, tokom 2025. godine evidentirano je 996 lica, što predstavlja povećanje od 16,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno, u periodu od 2020. do 2025. godine broj povratnika porastao je za više od 54 odsto, dok je od početka primene Sporazuma 2011. godine evidentirano više od 25.700 povratnika, najviše iz Nemačke, a zatim iz Švajcarske, Švedske, Francuske i Danske. Ovi podaci jasno pokazuju da je povratak u Srbiju kontinuiran proces i da zahteva sistemski odgovor države. Zbog toga je usvojen Nacionalni program reintegracije povratnika po Sporazumu o readmisiji za period 2025-2026. godine, prvi javni dokument u ovoj oblasti nakon 2009. godine, kojim se po prvi put uspostavlja jedinstven i održiv okvir podrške povratnicima. Želim da istaknem i konkretne rezultate: u periodu od 2023. do 2025. godine povratnicima je dodeljeno 35 seoskih domaćinstava, kao i više od 1.500 paketa hrane i ogreva. Cilj programa je da se povratnicima obezbedi pristup stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju od samog trenutka povratka, uz jačanje uloge lokalnih samouprava i institucija na terenu, kako bi se reintegracija sprovodila odgovorno i u interesu društvene stabilnosti.
Šta govore rezultati istraživanja koje je sproveo Komesarijat o stavovima građana prema migrantima i izbeglicama?
- Komesarijat za izbeglice i migracije, sproveo je istraživanje javnog mnjenja pod nazivom "Stavovi građana Srbije prema migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka i iz Afrike" sa ciljem da se identifikuju aktuelni stavovi građana, njihova upoznatost sa institucijama i organizacijama koje se bave migrantima, izvori i način informisanja o ovoj temi, kao i stavovi prema multikulturalnosti. Istraživanje pokazuje da je empatija i dalje dominantan osećaj kada građani govore o migrantima, ali i da postoji određena socijalna distanca, naročito u kontekstu dugoročnog boravka migranata u Srbiji. Zabrinutost u pogledu bezbednosti, ekonomskih posledica ili uticaja na kulturu često proizilazi iz nedovoljne informisanosti, ograničenog kontakta sa migrantima i nedovoljno razvijene javne komunikacije. Na osnovu ovih nalaza izradili smo Komunikacionu strategiju koja omogućava razvoj jedinstvenog, transparentnog i činjenicama zasnovanog pristupa komunikaciji o migracijama. Strategija uključuje državne institucije, lokalne samouprave, međunarodne organizacije, civilno društvo i medije, kako bi nastavili da gradimo stabilan i održiv sistem upravljanja migracijama.
Koliko je izbeglica našlo utočište u našoj zemlji u poslednjih 30 godina i koliko izbegličkih porodica je Komesarijat podržao u ovoj godini, i na koji način?
- Republika Srbija je tokom devedesetih godina ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ primila preko 600.000 izbeglica, više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u Evropi. Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju izbeglica i interno raseljenih lica, obezbedila pristup zdravstvenom, socijalnom i obrazovnom sistemu, tržištu rada, kao i pomoć u stambenim potrebama i ekonomskom osnaživanju. Do danas je Komesarijat podržao skoro 90.000 porodica iz ovih kategorija kroz različite programe pomoći - dodelom više od 30.000 stambenih rešenja, ekonomskim osnaživanjem gotovo 24.000 porodica, dodelom skoro 3.000 jednokratnih novčanih pomoći, kao i kroz pakete hrane i ogreva za više od 30.000 domaćinstava. U ovoj godini smo pomogli skoro 200 porodica izbeglica kroz dodelu građevinskog materijala, dodelom stanova i seoskih kuća.Ovi rezultati pokazuju da država sistemski i odgovorno brine o onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Da li imate planove za 2026. a koji su važni da ih podelite sa javnošću?
- Planovi za 2026. godinu usmereni su na dalje unapređenje sistema zaštite i podrške svim kategorijama lica u nadležnosti Komesarijata, uz jasan cilj da pomoć bude još efikasnija, održivija i bliža realnim potrebama ljudi na terenu. U fokusu će biti nastavak i proširenje stambenih programa za izbeglice i interno raseljena lica, kako bi što veći broj porodica trajno rešio svoje stambeno pitanje. Paralelno sa tim, planiramo jačanje ekonomskog osnaživanja kroz dohodovne aktivnosti, podršku zapošljavanju i samozapošljavanju, posebno u manjim sredinama, gde takvi programi imaju višestruki efekat i na pojedince i na lokalnu zajednicu. Kada je reč o migracijama, prioritet ostaje očuvanje humanog i bezbednog sistema prihvata, uz dodatno ulaganje u uslove smeštaja, zdravstvenu zaštitu i zaštitu dece. Poseban akcenat biće stavljen na jačanje saradnje sa lokalnim samoupravama, jer upravo na lokalnom nivou integracija i podrška daju najkonkretnije rezultate. Takođe, u 2026. godini nastavićemo da unapređujemo institucionalne kapacitete Komesarijata, kroz inovativne procedure, edukaciju zaposlenih i jačanje međuresorne i međunarodne saradnje.
