Ugasila se svetla, osetila sam ruku na butini i doživela šok! Jeziva ispovest devojke iz autobusa, ono što joj se desilo pored nepoznatog muškarca ledi krv
Devojka iz Srbije na noćnom putovanju preko granice doživela je uznemiravanje od strane muškarca koji je u početku delovao ljubazno i bezazleno. Kako je noć odmicala, granice su se pomerale, prvo neprimetno, zatim sve jasnije. Ono što je u početku pokušavala da objasni kao slučajnost, pretvorilo se u trenutak u kojem je postalo očigledno da se radi o namernom ponašanju.
Reakcija nije bila vika, ni javni sukob. Bila je to tiha borba, pomeranje, sklanjanje, unutrašnje preispitivanje i strah da će reakcija izazvati još veću neprijatnost. Tek nakon dugog unutrašnjeg premišljanja, skupila je snagu da zatraži drugo mesto. Ostatak puta protekao je u suzama i osećaju krivice, iako odgovornost za ono što se desilo ne leži na njoj.
Svoje neprijatno iskustvo objavila je na Reditu, a mi ga prenosimo u celosti kao upozorenje svim devojkama i ženama jer ovakva iskustva nisu izolovana, već su deo šireg problema o kojem se retko govori naglas.
Jeziva ispovest
- Sinoć sam putovala autobusom u drugu državu, i dobila sam mesto pored starijeg čoveka, oko 50-60 godina, koji se isprva činio jako prijatan i ljubazan, da nisam ni slutila šta će se desiti. Kada su se svetla u autobusu ugasila ja sam stavila masku za oči i zaspala, i par puta sam se budila i čovek je svaki put bio sve više na mom sedištu, ali ja sam sve kao računala spava pa slučajno... Ruka mu je svaki put bila sve bliža mojoj butini i ja kako se pomeram sklonim. Posle ponoći sam se budila i bukvalno mu je ruka svaki put bila na mojoj nozi. Počela sam bukvalno da drsko gurnem pošto sam sad već bila sigurna da ne može biti slučajno, da bih se oko tri probudila od toga što me je stisnuo za butinu, a kad sam se okrenula čovek se ladno samozadovoljavao ispod jakne, i gledao me direktno u oči - napisala je devojka i dodala:
- Ja sam se toliko uplašila, gurnula mu ruke i zabila se u svoj ćošak pokušavajući da skupim snage da mu kažem da se skloni da pokušam da nađem drugo mesto, pa sam pokušala da ubedim sebe da možda tripujem, jer sam samo videla da mrda ruke ispod jakne i da me gleda kao nadrogiran, možda čovek drema... Nekako sam otišla dole i tražila drugo mesto, i jedva su me pustili da promenim, i to kada sam rekla ženi da sumljam da me čovek pored namerno pipka, a nisam joj ispričala ostatak.
Trauma za ceo život
- Ostatak dugog puta sam preplakala i ne mogu to da izbacim iz glave, stegne mi se stomak i svaki put kad zadremam vraća mi se ta scena u glavi. Bukvalno se sukobljavam sama sa sobom, kako sam mogla to da prećutim, zašto nisam počela da vičem i rekla nekome u autobusu, kako sam mogla samo da se zabijem u svoj ćošak i plačem. Ne znam da li da nekome kažem, nisam sigurna da li od toga može ispasti nešto dobro, možda bih samo još više mislila o tome. Dobijam neki iracionalni strah da će on ponovo biti u autobusu kad se budem vraćala. Da li biste vi nekome rekli? Pitanje da li biste vi nekome rekli se odnosi na ovaj događaj sada kada je prošlo, ja ne mogu promeniti kako sam odreagovala u tom trenutku i verujte mi trebalo mi je jako puno snage da mu samo kažem da se skloni i da odem da pitam za drugo mesto, i onda sam posle toga morala da se vratim po jaknu. Mislila sam više, da li o ovakvim stvarnima treba popričati sa nekim iz porodice, iako se bojim da bi oni imali burnu reakciju, ili da pustim da "prođe" tako što neću pričati o tome...
Njena objava je izazvala lavinu reakcija korisnika koji su je savetovali da o ovom problemu ne ćuti, već da progovori, a razlozi su višestruki.
- Znam da je neprijatno i grozno iskustvo, i verovatno kao većina ženskih osoba se sećam ogromne bespomoćnosti i iz nekog razloga i krivice što se slična stvar desila. Čvrsto verujem da o ovim stvarima treba da se priča, iz više razloga: između devojaka generalno da bi osvestile koliko je nenormalno i traumatično iskustvo, a vrlo učestalo; i dodatno kad znaš da se to dešava nekako možeš da se pripremiš- Drugi razlog što verujem da o ovome treba da se priča je taj što imam utisak da muškarci nisu svesni koliko se ovo često dešava, polaze od pretpostavke "ja to nikad ne bih uradio" i onda propuštaju da razumeju to stanje neprekidne uznemirenosti. Tom liku, nažalost, ništa neće biti, a ti ćeš se mesecima boriti sa posledicama, ono što je bitno jeste da shvatiš da njegovi postupci nemaju veze sa tobom.
