Pojedemo, popijemo - pa platimo debelo! Teška hrana, alkohol i kolači, evo šta se dešava telu posle praznične večere
Širom sveta pa i kod nas Nova godina je dočekana uz bogatu tradicionalnu trpezu. Najduža i najveselija noć u godini za mnoge se završava teškim stomakom, umorom i naglim padom energije, upozorili su iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut”, ističući da praznično prejedanje, iako kratkotrajno, može imati ozbiljne posledice po zdravlje posebno kod hroničnih bolesnika.
Praznično slavlje najčešće počinje aperitivom i grickalicama, dok se večera servira tek kasnije uveče. Na trpezi se, osim u vreme posta, obično nalaze hladna predjela poput proje, gibanice, sira, kajmaka, kobasica i suhomesnatih proizvoda, kao i salate sa majonezom ili pavlakom. Nakon kraće pauze sledi glavno jelo - najčešće svinjsko pečenje uz krompir, uz obavezno pivo ili vino. Deca često konzumiraju velike količine sokova, a oko ponoći stižu deserti, najčešće čokoladne torte, i kafa. Upravo se ovakav jelovnik često smatra „umerenom” prazničnom večerom.
Međutim, kako navode iz Batuta, preterivanje u hrani i piću ima svoju cenu. Unos velikih količina teško svarljivih namirnica, mesa i mesnih prerađevina, pržene hrane, masnih salata i slatkiša usporava i otežava varenje. Tome dodatno doprinose alkoholna i zaslađena pića.
Iako je za povećanje telesne mase od oko 450 grama potrebno uneti približno 3.500 kalorija više, pa povremeno praznično prejedanje često ne ostavlja odmah vidljive posledice, problem je u sastavu tog viška. Najmanje 40 odsto kalorija dolazi iz masti, koje se talože u masnom tkivu i mogu oštetiti krvne sudove, dok se višak šećera i belančevina takođe pretvara u masnoću.
Preobilni obroci dodatno opterećuju pankreas, koji luči više insulina, što može dovesti do naglog pada šećera u krvi. Posledice su umor, malaksalost, vrtoglavica, znojenje i mučnina, a često i nova potreba za slatkišima. Česti su i gorušica, bol i peckanje u stomaku, nadimanje i gasovi. Slana i masna hrana, uz alkohol i gazirane napitke, mogu izazvati i porast krvnog pritiska, lupanje ili preskakanje srca, pa čak i bol u grudima.
Poseban oprez tokom praznika savetuje se osobama sa hroničnim oboljenjima – povišenim krvnim pritiskom, masnoćama u krvi, šećernom bolešću, bubrežnim i drugim zdravstvenim problemima, kod kojih i kratkotrajno prejedanje može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.
Kako praznični obrok učiniti zdravijim?
- Ako želimo da promenimo uobičajeni praznični kliše, evo nekoliko saveta kako da pripremite svečani obrok u kome ćete uživati, a da pritom ne ugrozite zdravlje.
- Preskočite aperitiv ili, ako ipak želite da nazdravite, ograničite se na jednu čašicu rakije. Izbegavajte slatke likere i mešavine alkohola sa sokovima i gaziranim pićima, jer se tako lakše popije veća količina alkohola i unese više kalorija.
- Opredelite se ili za predjelo ili za glavno jelo. Ako želite da probate po malo od svega, birajte manju porciju proje i tanku krišku belog sira kao predjelo, a parče pečenja bez kožice uz obilje salate kao glavno jelo.
- Jedna čaša crnog vina sasvim je dovoljna za novogodišnju zdravicu.
- Umesto teških kolača, desert možete zameniti voćnom salatom bez dodatog šećera i šlaga.
- Alternativa klasičnoj večeri može biti bife posluženje sa raznovrsnim salatama, poput zdravije varijante Valdorf salate sa rendanim kiselim jabukama, celerom, seckanim orasima i kiselom pavlakom sa niskim procentom masti ili nemasnim jogurtom umesto pavlake i majoneza. Dobar izbor je i salata od crvenog pasulja, kukuruza šećerca, kiselih krastavčića, paprike iz turšije i praziluka, začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom. Uz to možete poslužiti crni hleb, po mogućstvu domaći, sa dodatkom semenki.
- Ako ipak pokleknete pred prazničnim đakonijama, narednih dana primenite osnovni princip pravilne ishrane – umerenost. Smanjite porcije, pijte dovoljno tečnosti (najbolje vodu i nezaslađene čajeve) i budite fizički aktivni.
- Ne postoji univerzalni način ishrane koji odgovara svima. Promene u ishrani treba da budu individualno prilagođene, naročito kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima, pa je savet lekara uvek najbolji izbor.
