OVAKO SU SRPSKI DOMAĆINI JUTROS URANILI PO BADNJAK! Uz pesmu, silni momci u koloni okićeni srpskim trobojkama (VIDEO)
Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad.
Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi “Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”, piše Opanak.rs.
U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči. Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta. Ponegde se treći udarac zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame. Negde se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti. Tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada.
Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje. U nekim krajevima pokušavaju da ga hvataju u vazduhu dok izleće. Iver se koristi u mnoge svrhe. U nekim krajevima ga stavljaju među karlice - posude gde se drži kajmak “da bi kajmak bio debeo kao iver” ili među košnice da pčele budu zaštićene od zla ili u vodu koju potom smatraju lekovitom.
Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom. Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.
Badnjak preko dana stoji napolju. U nekim delovima Srbije ga oblače u košulju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.
Badnjak se, u nekim krajevima, prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se “džaranju”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.
Domaćini sa potomcima ranom zorom krenuli u seču badnjaka: Prelepa praznična slika iz sela Gornja Trepča - deca se od malih nogu uče pravim vrednostima
Domaćini širom Srbije ovog svetog jutra poranili su u šumu kako bi posekli badnjak i doneli ga kući uoči Božića. Ovaj stari običaj i dalje se pažljivo čuva, ali i prenosi na mlađe generacije jer domaćini u većini slučajeva u seču badnjaka kreću sa svojim potomcima. U selu Gornja Trepča kod Čačka tradicionalnom sečom badnjaka obeleženo je Badnje jutro, uz prisustvo meštana, sveštenstva Srpske pravoslavne crkve i predstavnika Grada Čačka.
- U seču badnjaka uvek idem sa sinom. Važno je od malih nogu da učimo svoju decu pravim vrednostima, da prenosimo na njih stare srpske običaje i tradiciju. U Gornjoj Trepči su meštani sjajni domaćini i zaista sam srećan što smo sa njima proveli Badnje jutro. Svim našim građanima želim da sutrašnji veliki praznik porovedu u miru, sreći i sa svojim porodicama, rekao je za RINU pomoćnik gradonačelnika Čačka Miloš Stevanić.
Po starim narodnim običajima badnjak se seče sa istočne strane i prvo drvce koje padne se sačuva i nosi se u kuću radi mira i sreće. Potom se predaje domaćici kako bi godina bila rodna i berićetna.
- Badnje jutro je poseban trenutak koji okuplja porodicu i čuva našu tradiciju. Seča badnjaka nije samo običaj, već vera kojom se ljudi sjedinjuju, rekao je predsednik mesne zajednice Dejan Mijajlović.
Badnjaci u Gornjoj Trepči jutros su isečeni za potrebe Vaznesenjske crkve, u skladu sa dugogodišnjim običajima ovog kraja.
- Verujemo da će godina koja je pred nama biti uspešna. Iako smo dočekali pravu zimu, javna preduzeća su bila spremna i putevi su bili čisti na celoj teritoriji grada“, rekao je zamenik gradonačelnika Čačka Vladan Milić.
On je svim građanima Čačka čestitao Božić i poželeo da praznike provedu u zdravlju i miru, kao i da nova 2026. godina protekne uspešno.
Kurir.rs/Opanak/RINA
