Ko god dođe na Taru – vraća se: Hotel „Omorika“ i srpski sto koji se pamti
Ko god dođe ovde, vraća se. I nije to floskula, to je istina. Tara, lepotica Srbije, i dalje je posebna i svoja.
Na više od 1.000 metara nadmorske visine, sačuvala je sve ono što nam danas, više nego ikad, treba - čist vazduh, netaknutu prirodu i planinski ambijent. Melem i za dušu i za telo. U ovim snežnim danima kao da je dekor najlepše zimske bajke, a svako godišnje doba kao da baš njoj daruje ono najlepše što ga krasi. A uz to - ima se gde dobro jesti i odmoriti.
Sinonim za pravi odmor ovde upravo je Vojna ustanova "Tara", koja s Ljupkom Ćirovićem na čelu svakim danom nudi sve više. Uz nadaleko poznat hotel "Omorika", domaće i strane turiste sad mami i Nacionalni restoran "Javor", prepoznatljiv kao mesto najboljih ukusa zapadne Srbije, koje pokazuje svojim srpskim stolom. A na njemu - nema šta nema. Sve domaće. Počev od kačamaka i pršute, pa preko pihtija, do butkice u kojoj se topi kajmak i jagnjećeg pečenja, koje ako ne probaš, nisi bio na Tari.
- Srpski sto često pripremamo i za naše i za strane goste, a najviše ih je iz Slovenije. Svi koji dođu kod nas vrate se. To znači da su zadovoljni - zadovoljno će i Dragomir Blagojević, upravnik Nacionalnog restorana "Javor".
Šef kuhinje Vladimir Todorović s ponosom pokazuje šta sve čini srpski sto.
- Sve nam je domaće, počev od predjela - pršuta, goveđa i svinjska, kraj nje ajvar, koji spremamo kod nas u kuhinji, a naravno i čvarci. Nema zime bez pihtija, a ni doručka na Tari bez uštipaka, koji su najslađi uz kajmak. I uz kačamak, naravno, ide kajmak, a može i sir. Tu je i pečena paprika, ali i "somborka" - sa osmehom će Todorović:
- Pite razvijamo u našim kuhinjama, pa ko šta voli - sa sirom, sa sirom i spanaćem, krompirušu. Uz pitu je najbolje jesti kiselo mleko, koje pravimo i sipamo u zemljane posude. Naša pogača, naša peciva, hleb - sve je bez aditiva i bez ikakvih veštačkih zaslađivača. Kod nas samo zdravo i domaće .
Kako glavni kuvar pokazuje specijalitete, tako apetit raste. Čovek ne zna šta bi pre probao.
- Imamo domaću sarmu, naravno, s rebarcima. Neizostavna je i teletina u sosu od pečuraka, pečena ispod sača. Ne možete da dođete na Taru a da ne jedete jagnjeće pečenje, koje se sprema na ražnju, mada imamo i furunu. A ko voli dimljenu, pa kuvanu bitkicu - nek izvoli. Najbolja je s kajmakom - kaže Todorović.
Dodaje da i za one koji poštuju posne dane ima svašta, pa i dimljena pastrmka iz ovog kraja, a odakle bi i bila kad se s nestvarnih vidikovaca ove planine gleda pravo na kanjon Drine.
I na kraju - poslastice. A i one, reći će glavni kuvar, bez aditiva i s domaćim sastojcima - pita od borovnica, kao i sa šuvim šljivama, baklava...
Ko sve ovo vidi na stolu, ne može odoleti, ne može brojati kalorije. Može se samo prepustiti.
Ali ne brinite - posle ovakvog jela ima i dobra vest! Čim izađete iz restorana, čekaju vas uređene staze za trošenje kalorija, tereni, igralište za najmlađe... A u toplom hotelu "Omorika" i bazen, sauna, bilijar, stoni tenis, kuglana, teretana... Uživanje za sve generacije...
