ŽIVE U JEDNOJ SOBI, DECA U KREVETIMA, RODITELJI NA PODU: Porodica sa četvoro dece u Velikim Radincima vodi borbu sa hladnoćom i nemaštinom

Dok zima steže i temperature danima ne prelaze nulu, nisu svi u toplim domovima. I dok se mnogi žale na hladne radijatore, u mestima nadomak grada postoje porodice koje se greju koliko mogu, koje noći provode u jednoj prostoriji i svakodnevno biraju da li će tog dana kupiti hleb, lek ili drva. Jedna od njih živi u Veliki Radinci, sa četvoro dece, bez stalnih primanja i sa majkom koja, uprkos svemu, ne odustaje.

Deca spavaju u krevetima, dok roditelji spavaju na podu, kako bi mališanima bilo toplije.

Deca i otac ne žele da se javno eksponiraju. Deca su, kako kažu, ljuta na majku jer je potražila pomoć, jer se plaše da će ih neko ismevati ili žaliti. Ipak, majka zna da ćutanje ne greje kuću.

„Kao majka, nisam imala izbora – važno mi je bilo samo da deci obezbedimo ono osnovno“, kaže Dijana.

Iz Beograda u selo – jer više nije moglo

Porodica se u selo doselila 8. marta prošle godine, nakon što su troškovi života u Beogradu postali visoki. Otac porodice radio je kao fizički radnik na građevini, bez ugovora i prijave. Kada posla ima – radi se. Kada ga nema – nema ni prihoda.

Trenutno žive od onoga što je ranije zarađeno, a svaki novi dan donosi novu neizvesnost.

Skinuo gips da bi radio

Dodatni udarac porodici bio je i zdravstveni problem oca. Kako navodi Dijana, njen suprug je tokom leta imao slomljenu nogu, ali je ranije skinuo gips, rizikujući zdravstvene posledice, kako bi mogao da se vrati na gradilište i zaradi makar nešto novca za porodicu.

To nije bila odluka doneta lako – već iz nužde.

Bez pomoći sistema

Porodica trenutno ne prima socijalnu pomoć. Razlog su nerešeni papiri i boravišni status, iako deca imaju državljanstvo. Zbog toga nisu uspeli da ostvare pomoć ni preko Centra za socijalni rad, niti preko Crvenog krsta.

„Sve je na čekanju – papiri, prijave, adrese. A život ne čeka“, kaže Dijana.

Mitrovčani nisu okrenuli glavu

Ipak, u moru problema pojavila se i nada. Nekolicina Mitrovčana se za samo jedan dan organizovala, prikupila novac i naručila šest metara drva, kao i sredstva za osnovne životne potrepštine, kako bi porodici pomogla da prebrodi najhladnije dane.

„To nije samo pomoć. To je dokaz da nas neko vidi“, kaže Dijana.

Uprkos svemu, deca su upisana u školu, imaju drugare i, kako majka kaže, trude se da žive kao i sva druga deca.

„Najvažnije mi je da se slažu, da se igraju i da ih niko ne vređa. Dok je toga, ima i nade“, kaže majka.

Nada u trajno rešenje

Kako saznajemo, porodica je trenutno u kontaktu sa jednom organizacijom koja je izrazila spremnost da pomogne oko rešavanja stambenog pitanja, odnosno kupovine kuće. To bi za njih značilo kraj podstanarskog života, ali i prvu pravu sigurnost nakon dugog perioda neizvesnosti.

Za Dijanu i njenu porodicu to je prva ozbiljna nada da bi mogli da dobiju sopstveni krov nad glavom i započnu mirniji život – onakav kakav, kako kaže, njena deca zaslužuju.