Lekari ne pamte ovoliko slučajeva infarkta i šloga! Srbi ove simptome ignorišu, a ishod može da bude fatalan
Lekari Vojnomedicinske akademije (VMA) kažu da imaju ogroman broj intervencije ovih dana i noći, a osim brojnih intervencija zbog povreda prilikom pada na ledu, u noći između srede i četvrtka beleže i ogroman broj pacijenata sa moždanim udarom. Lekari upozoravaju i da je ovih dana broj infarkta srca 40 odsto veći od uobičajenog broja. Evo zašto baš u januaru imamo najviše slučajeva moždanih i srčanih udara.
Prema rečima doktora doktora Ranka Raičevića, neurologa i načelnika Klinike za neurologiju VMA, tokom noći ogroman broj pacijenata javljao se zbog ortopedskih pregleda i povreda. Međutim, kako kaže, jedna stvar bila je posebno neobična, a to je očigledan porast broja pacijenata koji su doživeli moždani udar.
- Bio je jedan veliki broj moždanih udara - rekao je načelnik klinike za neurologiju na VMA.
Umire se u roku od 3 dana
Ono što je nakon ovog stanja opasno je stopa smrtnosti. Samo u prvih mesec dana smrtnost kod osoba s moždanim udarom uzrokovan hemoragijom je visok, te veliki broj bolesnika umire u prva 3 dana. Mortalitet u prvih mesec dana kod osoba sa ishemijskim moždanim udarom je 15 odsto.
Istraživanje govore da će nakon moždanog udara približno jedna od četiri osobe imati još jedan udar u roku od 5 godina. Drugi moždani udar će se najverovatnije dogoditi u prvih 30 dana. Zbog toga, kada neko ima moždani udar, lekari uvek proveravaju da li osoba ima neko zdravstveno stanje koje povećava rizik od njega.
Zašto su moždani udari česti zimi
Hladno vreme i Celzijus u "minusu" ne prijaju ni zdravim osobama, a kod hroničnih bolesnika mogu da dovedu do pogoršanja zdravstvenog stanja. Osim toga, kraj decembra i januar su meseci kada je sezona slava, a slave se Nova godina, Božić, i drugi praznici gde je obilje hrane i pića neizostavno. Kada se na to dodaju slaba fizička aktivnost, stres i niske temperature, neretko u debelom minusu, situacija može biti fatalna.
Velika finska studija FINMONICA pokazala je da je stopa ishemijskih i intracerebralnih krvarenja veća zimi nego tokom leta. U studiji se ukazuje da niske temperature utiču na faktore rizika poput krvnog pritiska, koagulacije krvi i hemokoncentracije, što može povećati rizik od moždanog udara tokom hladnih meseci.
Zašto je zima rizičnija:
- niske temperature - dolazi do sužavanja krvnih sudova, što povisuje krvni pritisak
- gušća krv zimi (manji unos tečnosti, hladnoća)
- manje kretanja i više vremena u zatvorenom
- respiratorne infekcije (grip, virusne upale) mogu pokrenuti zapaljenske procese i povećati rizik
- zimski stres (hladnoća, fizički napor pri čišćenju snega)
Ko je posebno ugrožen:
- osobe sa hipertenzijom
- srčani bolesnici
- dijabetičari
- pušači
- stariji od 55 godina
Kako smanjiti rizik zimi:
- redovno meriti i kontrolisati krvni pritisak
- ne preskakati terapiju
- toplo se oblačiti (posebno glava i vrat)
- unositi dovoljno tečnosti
- umerena fizička aktivnost
Povećan i broj infarkta za 40 odsto
Osim toga, niske temperature utiču i na srčane udare, a prema rečima doktora Predraga Mitrovića kardiolozi Urgentnog centra poslednjih dana imaju oko 40 odsto više pacijenata sa akutnim infarktom miokarda.
Kurir.rs/ Blic
