U POSLEDNJIH PAR NEDELJA U SRBIJI ZABELEŽENO ČAK 40% VIŠE MOŽDANIH I SRČANIH UDARA! Doktori rade danonoćno, a evo šta je GLAVNI UZROK
Niske temperature, zatim otopljenje, pa zahlađenje uz jak vetar utiču na naše zdravlje. Zbog toga su kardiolozi i neurolozi u zdravstvenim ustanovama radili bez pauze, jer su imali više pacijenata sa infarktom i moždanim udarom.
U poslednjih par nedelja zabeležen je veliki broj slučajeva moždanog i srčanog udara, čak 40% više od uobičajenog. Lekari rade danonoćno, a kako ističu, u smenama imaju veliki broj intervencija. A šta su uzroci i zašto je statistika ovakva, objasnio je doktor Miljko Ristić:
- Čovečji kardiovaskularni sistem je veoma osetljiv na promene vremenskih prilika. Da li su u pitanju visoke temperature ili niže temperature, naš kardiovaskularni sistem od jutra do jutra različito reaguje i različitom brzinom se prilagođava tim promenama, pogotovo ukoliko već postoji oštećenje tog sistema - kaže Ristić i dodaje:
- Čovek je biće koje može da podnese ogromne promene što se tiče vremenskih prilika, vetra, snega, toplote i slično. U Rusiji, na primer, ljudi žive na - 60 stepeni, dok u Africi žive na + 60 stepeni. To je razlika od 120 stepeni. Čovek je zaista veoma izdržljivo biće. Zato je važno pratiti vremenske prognoze.
Na temperaturama od minus deset do minus dvadeset stepeni i nižim, rizik po zdravlje srca značajno raste. U takvim uslovima može doći do ozbiljnih poremećaja srčanog ritma, dok produžena izloženost hladnoći povećava opasnost od hipotermije. Sniženje telesne temperature može dovesti do poremećaja rada vitalnih organa, a u najtežim slučajevima i do zatajenja srca.
Hrana kao osnov bolesti
Broj kardiovaskularnih oboljenja se povećava iz godine u godinu, bez obzira na vremenske prilike. Jedan od problema je svakako i hrana, okruženi smo prodavnicama, kafanama, restoranima i bifeima, a pored toga, ljudi se sve manje kreću:
- To su oduvek bili nepovoljni faktori za razvoj kardiovaskularnih problema. Sve češće imamo izazov da probamo hranu koju inače ne jedemo, razne specijalitete koje volimo, a uglavnom su to bogate trpeze koje ne mogu da prođu bez mesa i slatkiša. To predstavlja veliki napor i građani bi trebalo da se prilagode tim uslovima, da jedu češće, ali u manjim količinama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
