Holanđaninu Hilandar spasao život, a Čola umalo postao kum! Da će NATO bombardovati SRJ znao danima ranije: Evo kako je Srbija promenila život bogatog stranca!
Holanđanin Vauter van Havelingen krajem devedesetih godina došao je poslovno u Srbiju, ali je ovde ostao mnogo duže nego što je planirao. Vremenom je postao srpski zet - oženio se Beograđankom, dobio decu i danas bez dileme kaže da je Srbija njegova kuća.
Danas je predsednik Holandsko-srpskog poslovnog udruženja, učesnik plivačkih maratona na Savi, a za Jutjub kanal "Attic Life" govorio je o tome kako mu je putovanje na Hilandar spasilo život, kako mu je Zdravko Čolić umalo postao kum i zašto Srbiju smatra bogatom zemljom.
Vauter je krajem devedesetih bio na čelu balkanske filijale jedne britanske multinacionalne kompanije, a kasnije je obavljao visoke pozicije u više međunarodnih kompanija u Srbiji.
Hilandar kao životna prekretnica
Jedno od najneobicnijih iskustava u njegovom životu dogodilo se na Hilandaru. U manastir na Svetoj Gori otišao je sa grupom srpskih privrednika, bez velikih očekivanja, ali se vratio sa nečim mnogo vrednijim - nevidljivom vezom koja će mu godinama kasnije, kako kaže, spasiti život.
Stroga pravila, višesatne službe, svečana tišina, a noću improvizovane spavaonice i razgovori o svemu osim o religiji - stvorili su osećaj jednakosti i bliskosti među ljudima koji su tamo proveli nedelju dana.
- Posle takvog iskustva ljudi se zbliže, čak i ako se kasnije nikada više ne čuju - priča Vauter.
Deset godina kasnije, u jednom beogradskom klubu, našao se u ozbiljno opasnoj situaciji.
- Izašao sam sa jednom prelepom devojkom. Bio sam u to vreme slobodan i pomislio: "Zašto da ne?" Međutim, čim smo ušli u klub, osetio sam da nešto ne valja. Delovalo je kao da me je povela samo da bi nekog učinila ljubomornim. Jedan muškarac je odmah postao agresivan. Video sam da ima pištolj i rekao: "Jedno piće i idemo." Shvatio sam i da nije sam - priseća se on.
Zamolio je devojku da pozove obezbeđenje, ali kako ona to nije učinila, obratio se konobaru. Ubrzo su došla dvojica pripadnika obezbeđenja - i usledio je šok.
- To su bili momci sa kojima sam bio na Hilandaru. Odmah su me prepoznali i pomogli mi da izađem iz kluba. Tako da mogu da kažem da mi je Hilandar, na neki način, spasao život - kaže uz osmeh.
Za bombardovanje saznao od predsednika kompanije
Vauter je boravio u Srbiji i u martu 1999. godine, neposredno pred NATO bombardovanje Jugoslavije. Informaciju o predstojećim događajima dobio je direktno od predsednika multinacionalne kompanije za koju je radio.
- Kada vas pozove čovek koji vodi kompaniju sa 300.000 zaposlenih, znate da nešto nije u redu. Rekao mi je da imaju informacije da će se situacija pogoršati i da ne mogu da preuzmu odgovornost ako ostanem. Dao mi je izbor - ili da napustim zemlju ili firmu - priča Vauter.
Preselio se u Zagreb 20. marta, a samo četiri dana kasnije počelo je bombardovanje. Posao je vodio iz Hrvatske, ali je često dolazio u Beograd.
- Granicu sam prelazio sa NATO pasošem i očekivao neprijatnosti, ali sve je bilo potpuno profesionalno. To me je, iskreno, posramilo - kaže on.
Na televiziji je gledao slike haosa i razaranja, ali stvarnost u Beogradu bila je drugačija.
- Medijska slika je uvek iskrivljena. Dolazio sam iz Holandije sa određenim predrasudama. Kada pomislite na Srbiju, pomislite na rat. A onda ovde upoznate najljubaznije ljude na svetu.
Čola mu pomogao da se oženi
Svoju suprugu, Beograđanku, upoznao je preko zajedničke poznanice. Brzo su shvatili da žele zajednički život i već posle dve godine dobili su dve ćerke. Venčanje su organizovali kasnije, ali se ispostavilo da je papirologija prilično komplikovana jer je Vauter stranac.
Nedostajao im je još jedan dokument iz Grčke.
- U to vreme sam često putovao tamo i pitao sam predstavnika avio kompanije da li može da mi donese papir. On me je pitao: "Znaš li Zdravka Čolića?" Rekao sam: "Znam pevača, ali sigurno ne misliš na njega." A on odgovori: "Baš na njega!" - priseća se Vauter.
Ubrzo su se našli u restoranu i, kako kaže, sedeli pet sati.
- Pričali smo, pili... Kada si Zdravko Čolić, ne naručuješ piće - ono samo stiže. Nije nam bilo lako da popijemo sve to - kaže kroz smeh:
- Bilo je prelepo. On je vrlo topla i otvorena osoba, bez imalo sujete i stava da je velika zvezda!.
Čolić mu je na kraju dao papir zahvaljujući kojem se i venčao.
Srbija kao dom
Vauter otvoreno kaže da u Srbiji nije sve idealno, ali da je doživljava kao svoj dom. Za razliku od Holandije, gde se susreti planiraju nedeljama unapred, ovde je pronašao spontanost i bliskost.
- Ovde možete da pozovete bilo koga i za deset minuta sedite na kafi - bilo da je direktor velike firme ili komšija.
Ta fleksibilnost, smatra on, daje životu boju.
- Ovde su emocije jače. Ima velikih svađa, ali i velike bliskosti posle toga.Ta amplituda vas podseća da ste živi.
Vauter veruje da je Srbija bogata zemlja - resursima, poljoprivredom, znanjem i ljudima. Ipak, njegov razlog za ostanak nije ekonomski.
- Ovde sam pronašao ljubav svog života, zadovoljan sam svojom decom, njihovom školom i komšilukom. Osećam se kao kod kuće. Te stvari su važne - međuljudski kontakt i osećaj pripadnosti. Mislim da se na Zapadu često potcenjuje njihov značaj, dok Srbi to veoma dobro razumeju - ističe ovaj Holanđanin.
(Kurir.rs/You tube Attic Life)
