"Majka je umirala, rak je uništavao njeno telo, a ona me je pitala da li sam jela": Karla s 13 godina ostala bez mame, zbog njenih gorkih reči mnogi su jecali
Karla je imala svega trinaest godina. Godine u kojima dete još veruje da su roditelji večni, da sutra uvek postoji i da se najgore stvari dešavaju nekom drugom. A onda je život, bez upozorenja, bez milosti, odlučio da je vreme da odraste - preko noći.
Ostala je bez majke. A kako izgleda kada dete izgubi najvažniju osobu na svetu, Karla je opisala u potresnom snimku koji je objavila na TikToku.
- Imala sam trinaest godina kada sam shvatila da život ume da bude surov na načine na koje te niko ne pripremi i da možeš da izgubiš ono najvažnije dok još uvek veruješ da ima vremena - napisala je ona na svom nalogu "karlajankovic".
Njena majka se borila sa, kako Karla kaže, najgorom bolešću. Ovu ispovest napisala je jer, kako priznaje, više nije imala gde da smesti sav bol koji nosi u sebi. Njena mama nije bila samo roditelj. Bila je sigurnost. Toplina. Dom.
- Moja mama je bila žena koja je nosila toplinu u glasu, snagu u pogledu i ljubav koja se nije trošila čak ni onda kada je ona sama nestajala.
Međutim, bolest je dolazila tiho, iz dana u dan, uzimajući snagu, osmeh i telo.
- Gledala sam je kako se menja polako i tiho, bez buke, dok je bolest uzimala njeno telo, ali nikada njenu dušu. U danima kada joj je bilo najteže, ona je i dalje mislila na mene. Pitala me da li sam jela, da li sam se naspavala, da li sam dobro kao da je njena bol bila nebitna u poređenju sa mojom srećom - ispričala je i dodala:
- Njene ruke su bile slabije, ali su njeni zagrljaji bili jači nego ikada. Postojali su trenuci kada sam plakala tiho, krijući suze da me ne vidi, jer nisam želela da zna koliko me je strah da ću ostati bez nje, iako je ona to već znala, jer - majke uvek znaju. Samo bi me pogledala, blago se osmehnula i rekla da će sve biti u redu, čak i kada smo obe znale da možda neće.
A onda je došao trenutak koji nijedno dete ne bi smelo da doživi.
- Kada je otišla, svet nije stao, ali ja - jesam. Osećala sam se prazno, izgubljeno, kao dete koje je ostalo bez doma, jer ona je bila moj dom. Nedostaje mi njen glas, njeni saveti, njena toplina i način na koji je umela da me smiri jednim pogledom. Ali, i danas, iako je nema, nosim je u sebi. U svakoj suzi, u svakoj snazi koju pronađem kada mislim da više ne mogu. Živim tako da bi bila ponosna, jer me je naučila da se ljubav ne završava odlaskom. Moja mama nije nestala, ona živi kroz mene i dokle god ja dišem, diše i ona - napisala je Karla.
Karlina objava je ganula na stotine hiljada ljudi, a komentari su se nizali. Neki su joj pružali podršku, neki svedočili o svom gubitku, ali svi su ukazivali na samo jedno - gubitak majke nikada se ne preboli.
"Nažalost, puno nas je koji tiho plačemo kad niko ne vidi", napisala je jedna Ljiljana.
"Budi ponosna što je takva osoba bila baš tvoja majka, prelepa i divan roditelj, sada anđeo koji te gleda i čuva. Puno sreće u životu ti želim i da ti vreme iole ublaži bol", dodala je jedna Goga.
"I moja mama je umrla sa 53 godine od te najgore bolesti. Iako je prošlo osam godina od tada i imam dvoje divne dece nju ništa ne može zameniti niti popuniti tu prazninu. Boli svakog dana i previše... Nikada neće prestati ta bol za njom... Uvek se pitam zašto je život bio tako surov prema njoj. Patila je u detinjstvu, kroz celi svoj život i na kraju umrla u bolovima od tog prokletog raka", napisala je Ksenija.
