BOGDAN ŽIVOTIĆ, SPASILAC GORSKE SLUŽBE SPASAVANJA: Godišnje imamo po 1.000 akcija, a najviše pamtim onu u kojoj smo pronašli izgubljenu devojčicu (2)!
Oni su tihi heroji, često i slamka spasa i tračak nade za sve one koji se nađu u nevolji jer je njihov osnovni cilj pomoć i spasavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima! Gorska služba spasavanja Srbije (GSS) je dobrovoljna i neprofitna organizacija, ali i strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Osnovana je 1952. godine, a danas je sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca.
Godišnje imaju oko 1.000 akcija spasavanja, specijalizovani su za rad na planinama i u letnjim i u zimskim uslovima, za rad na ski stazama, pomažu tokom poplava i drugih katastrofa. Posebno je značajno njihovo angažovanje u akcijama pronalaženja nestalih osoba, naročito dece, a o nesebičnim i hrabrim poduhvatima za Kurir priča jedan od njih, spasilac GSS Bogdan Životić.
Koliko intervencija ste imali u toku prošle godine i koje od njih su bile najteže?
- Godišnje otprilike imamo oko 1.000 različitih intervencija, uključujući i one na ski stazama. Istakli bi da nam je uvek najteže ona intervencija na kojoj moramo da izvlačimo i transportujemo osobu koja je, nažalost, preminula. Takođe, teško je i kada iz nekog razloga ne uspevamo da nađemo osobu koja je nestala, a vreme prolazi.
Da li možete da izdvojite akciju koja je možda imala poseban značaj za vas?
- Najlepša priča i ponos naše Gorske službe spasavanja Srbije je što smo uspeli da nađemo tada dvogodišnju devojčicu Dunju Marković koja se izgubila u martu prošle godine, nakon što je išetala iz svog dvorišta na Ubu. Velikim trudom i zalaganjem, posle sedam sati, devojčicu je našao naš spasilački pas po imenu Ikona i njegov vodič, naš kolega Dejan Ševković. Istakli bi da je ta potraga bila izuzetno naporna i fizički i psihički, bukvalno smo se takmičili i s vremenom. Ono što je na kraju te opsežne potrage bilo najvažnije, pronašli smo devojčicu Dunju i vratili je svojoj porodici i to je jedan od razloga zašto smo i spasioci i pomoć drugima u nevolji.
Kako se tim Gorske službe spasavanja organizuje nakon što u štab stigne zahtev za pomoć? Da li imate šemu po kojoj uvek funkcioniše tim koji se šalje na teren ili se to razlikuje od slučaja do slučaja?
- Poziv za pomoć obično stiže na naš dobro poznati broj telefona 062/4646-46, dok procedure zavise od slučaja do slučaja, odnosno neke su identične za sve akcije spasavanja na koje izlazimo. Na primer, ako smo dobili poziv za pomoć od grupe planinara koji su se izgubili, veoma nam je važno da nam pre svega kažu da li ima povređenih ili ne. Takođe, nam je bitno da li su sa njima deca i da nam što preciznije objasne poslednju poznatu lokaciju. Kada stigne poziv, u zavisnosti od toga gde se izgubljeni ili povređeni nalaze, obaveštavamo naše najbliže spasioce. Ukoliko je poziv za pomoć, na primer, stigao sa planine Rtanj, idu naši spasioci iz stanice Bor, a ako je u pitanju Fruška Gora tu su naši spasioci iz stanice Novi Sad. Najčešće se svi nalazimo na jednoj lokaciji, uzimamo svu potrebnu opremu za spasavanja i što brže krećemo u akciju. Ovo je samo jedan od slučajeva, imali smo i pozive za pomoć kada nestanu deca ili kada je osoba teško povređena. Dešava nam se i da nas zovu da izvlačimo osobe sa nepristupačnih terena koje, nažalost, više nisu žive. Zaista nam se svašta dešavalo. Treba napomenuti da su neki od naših spasilaca i više nego odlični poznavaoci planina i planinarskih staza. Imali smo i situacije kada nas, na primer, zove grupa izgubljenih planinara, koji nisu povređeni, ni uplašeni, niti su loši vremenski uslovi na terenu, pa smo uspevali da ih preko telefona navedemo da se vrate na pravu stazu i nastave svoje putovanje.
S obzirom na to da zimska sezona uveliko traje, da li imate povećan broj intervencija na planinama i kako se borite sa snežnim naletima i nepristupačnim terenima, nakon što morate da intervenište i pomognete nekom u nevolji?
- Kad počne zimska sezona, naši spasioci su već decenijama prisutni na skijalištima na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj Planini, zajedno sa Skijalištima Srbije i lekarima iz Kliničkog centra brinemo o bezbednosti skijaša. Iz našeg iskustva znamo da se povrede najščešće dešavaju zato što skijaši, a reč je o turistima, mahom precene sebe, a potcene planinu. Uvek apelujemo da se svako skija na stazi za koju objektivno ima i veštine. Početnik skijaš nikad ne treba da ide na takozvane "crne staze" koje su najkomplikovanije i najteže za vožnju. Poželjno je da se prati vremenska prognoza, da li ima magle ili vetra na stazama, na samoj planini. Osim na skijalištima u zimskom periodu naši spasioci iz stanice Novi Pazar često pomažu u donošenju humanitarne pomoći stanovništvu koje zna danima, pa čak i mesecima da budu zavejani na Pešteru, do kojih se inače, jako teško dolazi.
Koja su to osnovna znanja koja ljudi treba da poseduju kada se nađu na planini, tačnije koje mere opreza moraju ispoštovati kako sebe ili druge ne bi doveli u opasnost?
- Važno pravilo koje mora da se zna jeste da planina leti i planina zimi nisu ista mesta, to su dva potpuno različita mesta! I to je za početak najvažnije da se zna. Za odlazak na planinarenje zimi potrebna je adekvatna odeća i obuća koji su ključni, zatim dodatna baterija za telefon, termofolije koje čuvaju temperaturu tela. Ali, najvažnije je da uvek javite nekome kuda tačno idete i rutu kojom ćete se kretati. U slučaju da se izgubite ili neke nesreće, tačna lokacija nama pomaže da vas što brže nađemo i pružimo svu adekvatnu pomoć. Planinare početnike uvek savetujemo da na planinu odlaze u organizovanim planinarskim turama i sa licenciranim vodičima.
