65% Srba nije pročitalo nijednu knjigu za godinu: Naši muškarci najgori u Evropi, evo gde su na listi Hrvati i Crnogorci!
Dve trećine stanovnika Srbije, tačnije 64,8 odsto, tokom godine ne pročita nijednu knjigu, a po obimu čitalačke publike nalazimo se među pet najlošijih zemalja u Evropi!
Posebno zabrinjavajući su podaci o muškarcima - čak 76 odsto njih za godinu dana ne pročita nijedno književno delo, u čemu prednjače na Starom kontinentu.
Ovo pokazuju podaci Evrostata, statističke kancelarije Evropske unije, za 2022. godinu, koji i dalje predstavljaju relevantnu referentnu tačku, budući da se novi veliki talas istraživanja na nivou EU još uvek obrađuje i u fazi je prikupljanja.
Prema tim podacima, zabrinjavajući trend nečitanja prisutan je širom Evrope - 47,2 odsto stanovnika nije pročitalo nijednu knjigu u toku godine.
Manje od nas čitaju jedino u Albaniji (70,8% nečitača), Turskoj (69,7%), Rumuniji (70,6%) i na Kipru (67,3%). Najbolja situacija je u Švajcarskoj, gde tek 19,4% stanovništva nije pročitalo nijednu knjigu.
Kad je reč o regionu, Srbija zaostaje i za obližnjim državama. U Hrvatskoj nijednu knjigu ne pročita 58% stanovništva, u Mađarskoj 47,5%, u Sloveniji 40,5%, dok je u Crnoj Gori udeo onih koji ne čitaju 64,6%.
Dok su muškarci u Srbiji sa 76 odsto onih koji ne čitaju apsolutni "šampioni" u Evropi, među ženama je taj procenat znatno manji - 54,4 odsto. Veći udeo žena koje ne čitaju zabeležen je u Turskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Italiji, na Kipru i u Bugarskoj.
Zanimljivo je, međutim, da se ovi poražavajući podaci o čitalačkim navikama ne poklapaju sa stanjem na tržištu knjiga. Prema podacima Federacije evropskih izdavača (FEP), evropsko tržište knjiga je 2024. godine dostiglo najveći nominalni promet u istoriji - 24,9 milijardi evra, čime je premašen rekord iz 2007. godine. Ipak, kad se uračuna inflacija, realna vrednost tržišta je zapravo u padu.
Štampane knjige i dalje dominiraju tržištem sa 82,9 odsto ukupnog prometa, dok su audio-knjige najbrže rastući segment sa udelom od 4,2 odsto prodaje u 2024.
Cene knjiga su poslednjih 20 godina porasle za 38,3 odsto, što je znatno manje od opšte inflacije (64,1 odsto), te nisu razlog nečitanja u Evropi. Istraživanja pokazuju da je u čak 51 odsto slučajeva razlog - nedostatak interesovanja.
Prof. dr Sreto Tanasić, lingvista i profesor srpskog jezika, kaže za Kurir da su ovi podaci takvi da i mi i Evropa možemo da se "zacrvenimo".
- Broj čitalaca u Srbiji i Evropi najbolje govori o današnjem načinu života, vrednostima i idealima. Kao društvo neprestano ulažemo u tehnički i tehnološki napredak, dok duhovno i intelektualno nazadujemo. Knjige polako nestaju iz naših života - ljudi sve više vremena provode uz televizor, telefon i računar, i tako s vremenom gubimo čoveka u osnovnom značenju te reči. Knjiga razvija lepotu izraza, a izraz je neraskidivo povezan s mišljenjem. Kako siromašimo jezik, tako siromašimo i smisao za lepo, za ljudskost, duhovnost i emocije. Na kraju, osiromašujemo sami sebe i postajemo neka vrsta mašine.
