Milan je ostavljen kao beba u liftu, u Španiji želeo da na prvom Svetosavskom balu okupi Srbe, ali smrt bi brža: Filmska priča čoveka koji je imao 1 želju!

U noći 29. aprila 1977. u liftu jedne beogradske zgrade ostavljena je beba. U benkici, ušuškana u ćebe - ali bez imena, bez datuma rođenja... Bez ikoga. Dečak je dobio privremeno ime Ilija, po policajcu koji ga je pronašao. A potom Milan Popović. Svim srcem i dušom je učestvovao u organizaciji ovogodišnjeg prvog Svetosavskog bala u Andaluziji i okupljanju Srba daleko od domovine. Ali nije dočekao. Iznenada je preminuo u 48. godini.

- Milan je bio najveselija osoba koju sam ikada upoznala. Jedino što je želeo jeste da se svakog dana makar malo smeje. Ipak, to što je ostavljen kao beba uticalo je na njega da stalno traga za zajedništvom i ljudima. Njegova ideja bila je da se u Andaluziji organizuje veliki Svetosavski bal, koji će okupiti naše ljude da se upoznaju, razmene iskustva, zbliže i druže - priča za Kurir njegova supruga Ivana Popović, predsednica Svetosavskog bala.

Kurir je ranije pisao o Milanu, kad je započeo potragu za biološkim roditeljima...

- Bio sam obučen u belu benkicu, ispod bela košuljica, preko pletena benkica s kapom. Uvijen u belo-plave ćebe. Pored mene četiri komada tetra-pelena i boca bebi-pudera iz Leskovca. Bio sam ostavljen u liftu, onako mali, pod "punom ratnom opremom"! - ispričao nam je Milan pre dve godine.

Nakon nekoliko meseci u domu u Zvečanskoj usvojili su ga divni ljudi. Imao je lepo detinjstvo, oženio se i preselio u Španiju.

- U Andaluziji živi oko 300 naših ljudi, ali mi se nismo poznavali dok pre tri godine nije došao otac Dušan Erdelj - priča Ivana.

Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj služio je 16 godina u Holandiji i Belgiji, gde je stvorio osam zajednica. Kasnije je došao na ideju da srpska crkva zaživi i u Andaluziji i Valensiji. Po blagoslovu episkopa zapadnoevropskog Justina, 1. juna 2024. preselio se u Fuenhirolu, gde je kasnije osnovan Hram Svetih apostola Petra i Pavla. Milan je bio taj koji ga je dočekao.

- Milan se bavio prodajom i iznajmljivanjem nekretnina. Prijatelj koji je ocu Dušanu izdao stan zamolio je Milana da ga dočeka i odveze do stana. Tog dana je bila naša slava, Sveta Petka, i prvi kolač koji je presekao sveštenik u Španiji bio je naš - priseća se Ivana.

Prve dve godine, dok se stvarala zajednica u Andaluziji, organizovan je skromni svetosavski ručak. Milan, Ivana i otac Dušan želeli su da ove godine naprave veliku svečanost humanitarnog karaktera kako bi pomogli izgradnju pravoslavnog hrama, budući da se sada službe održavaju u iznajmljenom prostoru.

Međutim, Milan je imao infarkt 24. avgusta.

- Naš poslednji dan bio je najlepši. Bio je sa mnom i decom. Uveče je legao pored sina Konstantina, a ujutru sam ga našla mrtvog. Samo je zaspao... Na licu mu je bio blagi osmeh. On je bio čovek koji se stalno smejao. Sa osmehom je i otišao - kazuje se Ivana.

Milan je za sobom ostavio sina Aleksandra (12), sina Konstantina (11) i Ivaninu ćerku Nađu iz prvog braka.

Biološku majku, koju je želeo da pronađe kako bi joj rekao da joj oprašta, nije uspeo da vidi, ali njegova ideja da poveže srpsku dijasporu u Španiji i dalje živi.

- Milan je govorio: "Mi ovde u inostranstvu živimo pomalo usamljeni. Svi Špančići imaju rodbinu, velike porodice, a mi nemamo nikoga." Ipak, zahvaljujući njemu i ocu Dušanu, pokazalo se da nije tako. On je povezivao ljude. Čak i njegova smrt to je potvrdila: naši ljudi su se odmah okupili, sve pripremili, pomogli i pružili podršku... Upravo to je suština zajedništva i vere - kaže Ivana, koja je posebno zahvalna porodici Branković koja joj je bezrezervno pružala podršku u trenucima kada nije znala šta će sa sobom.

- Uverena sam da nas Milan čuva i sa osmehom gleda na nas - kaže.

Humanitarni Svetosavski bal za opstanak srpskih parohija na Iberijskom poluostrvu biće održan 7. i 8. februara u Fuenhiroli.

Počeće liturgijom i programom za najmlađe, dok će 8. februara biti organizovan Svetosavski bal posvećen Milanu Popoviću. Dolazak su najavili Srbi iz Španije, Holandije, Švajcarske, Austrije, Švedske, poznati pevači, glumci i pesnici, kao i princ Aleksandar III Karađorđević i princeza Vesna.

Otac Dušan: Milan mi je ostavio u amenat naš bal

Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj kaže za Kurir da je Milanova i njegova ideja bila da se okupe Srbi iz matice i dijaspore, da se stvaraju novi kontakti, da se slavi ime Svetog Save i da Kosta del Sol postane mesto gde će se naši ljudi rado okupljati.

- Naš slogan je "Srbin za Srbina, čovek za čoveka"! Milan je sa mnom osmislio celu koncepciju bala. Samo nekoliko dana pre nego što nas je napustio, potpisao je i ugovor sa hotelom u kojem će se događaj održati. Ostavio mi je zadatak da realizujem projekat koji smo zajedno stvorili. Milan je, inače, i prvi pokojnik čije je telo uneseno u naš hram Svetih apostola Petra i Pavla.