Viković sasuo rafal od 22 metka na Višću koji je spasao zarobljene Srbe: Evo ko je zaboravljeni heroj Refik Višća

Refik Višća jedan je od brojnih koji je u proteklom ratu branio Bosnu i Hercegovinu, ali i jedan od retkih koji je stao u zaštitu zatvorenika.

Jedini svedok tog događaja je Zavidovićanin Šemsad Ćahtarević koji je govorio o Refiku Višći kao heroju, nekome kao što je Srđan Aleksić.

- Znali smo se od detinjstva, a zbližili smo se dok smo bili u vojnoj policiji. Zajedno smo išli u akcije, dobar je bio kao ispomoć, ali i dobar kolega. Bio je dosta hrabar, što je najbitnije, nikad vas ne bi ostavio na liniji.

Viković bio u pripitom stanju

U Tehničku školu u Zavidovićima tog kobnog dana dovedeno je 12 zatvorenika iz Zenice, a Ćahtarević se ne seća nikoga osim Crnogorca koji je ranije priveden i doveden u mesto gde on živi, a koji je bio u razmeni s privedenim Srbima.

Jasmin Viković uveče dolazi u školu kako bi ispitao zatvorenike o ubistvu svog rođaka na planini Klek odakle su i oni navodno dovedeni. Ispitivao ih je kako se to desilo, ali nikog nije tukao. Ćahtarević dodaje da je Viković bio u pripitom stanju te da se ubrzo pojavio i Višća kojem je neko ranije javio da je Viković došao u školu.

- Bili smo pred ulazom, ja sam izašao napolje kada se Višća pojavio, tada nisam imao pušku, ali Višća je imao automatsku. Jasmin je bio na izlazu oko vrata i znam samo da mu je Refik rekao da baci pušku i tada su obojica digli puške u zrak i bilo je samo ko će pre da opali. Rafali su se začuli, mene je rikošet pogodio, a onda sam video Višću kako leži pogođen - prisetio se svojevremeno Ćahtarević.

Sve su to posmatrali i zarobljeni Srbi, a jedan od njih kasnije je prišao Ćahtareviću te na uho mu kazao kako se molio na svoj način za Višću te da mu bude laka zemlja.

- Tada je rekao da samo Bog zna šta bi s njima bilo i da li bi preživeli da nije bilo Refika - dodao je Ćahtarević.

Ovaj 37 godišnjak, fudbaler, otac dvoje dece i čovek, svojim telom je stao ispred pijanog Vikovića i njegovog osvetničkog “kalašnjikova”.

Zarad ljudskosti, morala i poštenja

Rafal je zaparao nebo tog predvečerja 12. avgusta 1992. godine. Kobni rafal, ispotaviće se. Rafal koji je sa 22 metka odneo život Refika Višće, koji je donio večnu tugu njegovoj ženi sa dvoje dece. Rafal je to ujedno bio i rafal života, rafal koji je doslovno spasio 12 srpskih vojnika.

Nedugo potom, porodica, žena i deca Višće otišli su za Italiju, da se više nikada ne vrate. I da bi tragedija bila potpuna, ime Refika Višće utonulo je u zaborav. I trajalo bi to ko zna koliko da pojedini dobri ljudi, istinski novinari, kakav je i Rašid Halilović, koji je, nakon decenija zaborava, ovu priču vratio u javnost.

Refik Višća je ostao upamćen kao istaknuti sportista, fudbaler FK "Krivaja", ali i kao plemenit i častan čovek.

Ubica pušten na slobodu

Ubica je, i pored ispoljene brutalnosti, jer je istragom utvrđeno da je u saborca ispalio 22 metka, ubrzo pušten na slobodu. Kao razlog oslobađanja navedeni su njegova prethodna hrabrost kao borca, zasluge za postignute sportske rezultate i njegove godine. Međutim, on je kao pripadnik Diverzantsko-izviđačkog voda Armije RBiH iz Zenice u Konjicu naredne godine učestvovao u mučenju hrvatskih vojnika i lično ubio dvojicu pripadnika HVO-a.

Procesuiran je tek kasnije, samo za ubistvo Višće, ali nije izdržao ni svih pet godina kazne zatvora. Pomilovao ga je, 2011. godine, tadašnji predsednik Federacije BiH Živko Budimir, posle čega je otišao u inostranstvo.

Ipak, ponovo je uhapšen prilikom ulaska u BiH 1. septembra prošle godine, zbog zločina nad vojnicima HVO-a, a 28. decembra Tužilaštvo BiH je podiglo optužnicu protiv njega i još trojice pripadnika jedinice Armije RBiH iz Zenice.

Kurir/ Klix.ba/ Aljazeera/ Nezavisne novine