"Sve do Jagodine kiša nas je ubijala, ništa nismo videli" Trka za život na Svetog Savu! Stigli su za samo 75 minuta od Niša do Beograda i spasili jedan život
Noć, prst pred okom se ne vidi u pojedinim momentima, lije ko iz kabla, pa susnežica... Sve je bilo protiv njih. I mimo svega, policijski presretači uspeli su da za svega sat i 15 minuta srce transportuju iz Niša u Beograda, savladaju 250 kilometara u nemogućim uslovima i spasu jedan život. Jednostavna računica kazuje da su morali da idu oko 200 km na sat.
A to, pre svega, zahvaljujući jednoj porodici koja je, iako zavijena u crno, rekla "da" doniranju organa i čak šest pacijenata je dobilo novi život - transplanirani su srce, jetra, oba bubrega i obe rožnjače. Doktor će reći da se nije slučajno na Svetog Savu dogodilo.
Ova priča počinje u petak uveče, kad je u UKC Niš primljen muškarac u jako teškom stanju - obilno krvarenje na mozgu nakon pucanja moždane aneurizme, hematom, kako to za Kurir objašnjava anesteziolog dr Goran Milošević, glavni koordinator za transplantaciju UKC Niš.
- Već do jutra pacijentu su bile proširene zenice. Naravno, dali smo sve od sebe u pokušaju aktivnog lečenja. Nažalost, nakon dva dana bilo je jasno da je moždano mrtav, što smo i potvrdili propisanom procedurom, koja je okončana MSCT angiografijom, koja je to i konačno potvrdila. Potom krećemo u proces da vidimo može li da bude potencijalni donor organa. To uvek počinje toksikološkim probama, da se vidi da nije možda predoziran lekovima, da nije bilo nekog trovanja. Kada smo to isključili, urađene su sve virusološke probe, koje su bile u redu. Takoreći iz sata u sat ponavljali smo silne laboratorijske i gasne analize, da bi pacijent mogao da ima što normalniji status laboratorije i krvne slike. Moždano mrtvog pacijenta je teže održavati nego živog. Radi se rendgen provere, MSCT (multislajsni skener), sumira se kakvi su organi - kaže za Kurir anesteziolog dr Goran Milošević, glavni koordinator za transplantaciju organa UKC Niš.
Ponedeljak po podne. Dr Milošević ima težak zadatak - da porodici saopšti najgoru vest. I još na sve da ih u tom momentu pita da doniraju organe. Jer oko 1.700 života u Srbiji zavisi isključivo od humanosti onih koji gube najmilije. Organi i tkiva se ne mogu napraviti, ne mogu kupiti.
- Bilo je jako bolno. U svom tom bolu, koliko su samo puta ulazili, plakali, snuždeni, ipak su dali odobrenja. Neizmerno sam im zahvalan, spaseni su životi - kazuje dr Milošević.
Istovremeno alarm se pali i u Beogradu. Poziv dobija anesteziolog asist. dr Saša Knežević, koordinator za transplantaciju UKC Srbije. Kolege iz Niša saopštavaju da imaju srce, jetru i rožnjače za transplantaciju, a da će oni u UKC Niš obaviti presađivanje oba bubrega kadaveričnog (preminulog) donora.
- U Niš odmah kreću tri vozila Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja sa odgovorajućom svetlosnom pratnjom. Kreću iz UKC Srbije tim s Klinike za kardiohirurgiju za srce, tim Urgentnog centra za jetru, koji je i bio najveći, i tim sa Očne klinike za rožnjače - kazuje dr Knežević i ističe:
- Ali za povratak iz Niša našoj ekipi za srce treba pomoć za najbrži mogući prevoz. Od momenta kada se srcu prekine cirkulacija do trenutka dok ne počne da kuca u drugom organizmu optimalno je da prođe četiri sata. Za jetru ti rokovi nisu tako kratki, nju je tim Urgentnog centra preneo vozilom Ministarstva zdravlja.
Istovremeno, na noge se diže i saobraćajna policija. Presretači imaju humani zadatak. Moraju da prevezu srce u Beograd.
- Oko 16 časova tog 26. januara iz Ministarstva zdravlja na mejl adresu Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije stiže zahtev za hitan transport srca od kliničkog centra u Nišu do Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Očekivano vreme polaska iz Niša je između 23.30 i 00.30 časova iste noći - ističe za Kurir pukovnik policije Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP.
Sledi hitan sastanak, određuju se dve ekipe sa dva vozila presretača, obaveštavaju Putevi Srbije, policijske uprave na trasi... Presretači kreću oko 20 sati iz Beograda za Niš i umesto jednog vozila, kako je uobičajeno, idu dva, sa četvoricom službenika saobraćajne policije.
Za sve to vreme u Nišu je sve ko na traci.
- Za transplantaciju moraju da se urade i laboratorijske pretrage u smislu imunologije, HBA tipizacije tkiva, krvne grupe. Dva puta naš vozač juri u Beograd, u Institut za transfuziju krvi, i vraća se. Stižu nam uveče ekipe iz Beograda, podignut je i naš urološki i anesteziološki tim. Svi moramo istovremeno da eksplantiramo organe. Prepariraju se krvni sudovi srca, jetre, bubrega, pa se onda ide s vađenjem. Eksplantacija organa kreće u 10 uveče 26. januara i trajala je do dva sata posle ponoći - objašnjava dr Milošević.
Ponoć je bila, ističe dr Knežević, kad je srcu preminulog prekinuta cirkulacija, pa je trebalo još malo vremena da se spremi za transport.
- I oko pola jedan, a već je bio utorak, 27. januar, i naš Sveti Sava, kada smo krenuli za Beograd sa srcem u presretaču. Godinama radim ovaj posao, imali smo toliko transporta srca, ali nikada kao do sada. Sve vreme nas je pratila jaka kiša, mestimično s maglom i susnežicom. Od Niša do Jagodine kiša nas je ubijala. Ispred nas je išao jedan presretač da nam čisti put i da bude rezervno vozilo ako se nešto desi. Na mahove se bukvalno ništa nije videlo od kiše, pa ni taj presretač ispred nas. I uprkos svemu, u 15 do dva smo stigli u UKC Srbije. Za svega sat i 15 minuta u nemogućim uslovima prešli smo 250 kilometara! Svaka čast tim ljudima što su vozili. Hvala im neizmerno, spasli smo jedan život. Srce je na vreme transplantirano, kao što je i jetra. Oba pacijenta su dobro - kaže dr Knežević, pa ističe:
- Hvala Bogu i Svetom Savi, na naš veliki praznik uspešno smo okončali ovu misiju. Nažalost, za pacijenta donora nije bilo spasa, ali porodica tog čoveka zaslužuje našu najveću zahvalnost jer je humanošću spasla šest života.
- Osim srca i jetre i transplantacija rožnjača je u Beogradu, dok smo mi u Nišu presadili bubrege devojci (1992) i muškarcu (1975). Jedan pacijent je iz Kragujevca, drugi iz Zemuna. Donor je bio B krvna grupa, koja je ređa - kazuje dr Milošević.
Slaviša Lakićević - ponosan na svoje ljude
- Ne postoje reči kojima bi se moglo opisati zadovoljstvo, sreća i ponos svih pripadnika Uprave s načelstvom na čelu. Bila je to borba s vremenskim uslovima, hitnošću zadatka i uslovima puta kako bi stigli na vreme i spasli nečiji život. Kišni vremenski uslovi zahtevali su posebnu budnost, smirenost i koncentraciju posade presretača. Obeleženi zvučnom i svetlosnom signalizacijom, presretači su najvećom mogućom brzinom u postojećim uslovima nastavili put ka Beogradu. Nakon samo sat i 15 minuta policijski službenici Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije izvršili su jedno humano delo i tim činom doprineli spasavanju jednog života - kaže Slaviša Lakićević i dodaje:
- Sa zadovoljstvom očekujemo sledeći takav zadatak, jer nam je čast da kao pripadnici MUP budemo deo humanog tima prilikom transplantacije organa.
