Ove zime se svi osećaju gore nego ikada: Tup bol u glavi, pritisak u sinusima i umor nemaju veze sa virusima
Tokom zimskog perioda menja se dnevni ritam, način zagrevanja prostora, kao i količina tečnosti koju unosimo. Svi ovi faktori mogu da doprinesu pojavi glavobolje, ali ona često može da se spreči jednostavnim merama.
U sezoni grejanja vazduh u stanovima postaje izrazito suv, jer se ređe provetrava, a radijatori rade punim intenzitetom. Niska vlažnost vazduha, koja često pada ispod 30 odsto, dovodi do isušivanja sluzokože nosa i sinusa, što može da izazove glavobolju i osećaj pritiska u predelu čela.
Dodatno, visoka temperatura u zatvorenom prostoru u kombinaciji sa hladnoćom napolju predstavlja dodatno opterećenje za organizam. Stručnjaci ističu da redovno provetravanje, održavanje temperature između 19 i 21 stepen Celzijusa, kao i ovlaživanje vazduha, naročito u spavaćoj sobi i prostorijama u kojima provodimo najviše vremena, može značajno da poboljša osećaj komfora i smanji rizik od glavobolje.
U hladnijim mesecima ređe osećamo žeđ, zbog čega lako zaboravimo na redovan unos tečnosti. Čak i blaga dehidratacija može da izazove ili pojača glavobolju. Preporučuje se da tokom dana češće posežemo za napicima, ne samo vodom, već i toplim čajevima ili laganim supama. Bolje je piti češće, u manjim količinama, nego odjednom uneti veliku količinu tečnosti.
Glavobolja - uticaj kafe i lekova
Tokom zime češće posežemo za kafom i lekovima protiv bolova, što može da dovede do tzv. povratnih glavobolja. Prekomeran unos kofeina i zloupotreba analgetika mogu da pojačaju problem, umesto da ga reše. Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko se glavobolje javljaju sve češće, treba razmotriti uzroke i pokušati sa jednostavnijim metodama, poput pravilne hidratacije, kratkog odmora ili opuštanja napetih mišića vrata i ramena.
Zimi san često traje duže, ali ne mora nužno da znači i bolju regeneraciju. Kraći dani i manjak prirodne svetlosti mogu da poremete biološki ritam, zbog čega su jutra teža, a nakon buđenja se javlja osećaj tromosti. Glavobolja se može pojaviti i ako spavamo u pregrejanim, suvim prostorijama ili koristimo telefon neposredno pre spavanja. U takvim situacijama važno je obezbediti odgovarajuću temperaturu u spavaćoj sobi, protok svežeg vazduha i mirno opuštanje pre sna.
Kratki dani i niske temperature utiču na to da više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, često u sedećem položaju. Dugotrajan rad za računarom, napeta ramena i pogrbljen položaj tela pogoduju nastanku glavobolja, koje obično počinju u predelu vrata i šire se ka slepoočnicama. Kratke pauze za istezanje vrata i ramena, kao i makar kratka šetnja tokom dana, mogu biti od velike pomoći.
Ukoliko je glavobolja veoma jaka, javlja se iznenada ili je praćena zabrinjavajućim simptomima, poput poremećaja vida, trnjenja ekstremiteta, povišene temperature ili izražene slabosti, obavezno idite kod lekara.
Kurir.rs/ Espreso
