Mila je bila zmaj među vukovima: Ranjena 3 puta, imala 6 gelera u nozi, 3 je sama izvadila! Ovo je priča o hrabroj ženi
Mila Grujić bila je jedna od retkih devojaka dobrovoljaca, za nju kažu da je bila "zmaj među vukovima". Uvek je bila u prvim redovima, napustila je Sloveniju i prigrlila pušku kako bi se borila za svoj narod kao pripadnik specijalne jedinice Vojske Republike Srpske Vukovi sa Drine.
Mila je imala šest gelera u nozi, a tri je sama izvadila.
Kako se navodi na Fejsbuk stranici "Vojska Republike Srpske" Mila je bila ratnik-specijalac, završila je Višu kriminalističku školu i školu rezervnih oficira u Bileći. Karatista, nosilac crnog pojasa. Radila je u Mariboru sedam godina u DB.
- Čim je počeo rat napušta Sloveniju, svoj stan i posao i dolazi u zavičaj, među svoj narod da se bori za odbranu Republike Srpske. Jedinici "Vukovi sa Drine" dobrovoljno je pristupila krajem 1992. godine i raspoređena je u prvi borbeni red, među izviđače. Poznata je kao specijalac za hvatanje "živih jezika" u neprijateljskim rovovima. Bila je i komandir čete. Tri puta je ranjavana, poslednji put pred kraj rata kada je izbačena iz stroja, nakon čega je dve godine bila na rehabilitaciji, u borbi da ponovo prohoda. I stala je na vlastite noge - navodi se.
Grujićeva je pre nekoliko dana govorila za RTRS.
- Uvek sam volela uniformu. Kada sam čula informaciju da je moje selo izgorelo, što se ispostavilo kao dezinformacija, da je otac zapaljen, da su dva brata nestala. Odmah sam došla ovamo da bih probala da spasim dvojicu brace. Hvala bogu, bila je dezinformacija, selo jeste izgorelo prvo, otac i mater su bili živi i braća, tako da sam ja rešila da ostanem tu. Gore gledam, tri rođaka masakrirana - prisetila se Grujićeva za RTRS.
Pridružila se potom Vukovima sa Drine.
- Prihvatili su me bez ikakvog omalovažavanja, nekog pogleda, prihvatili su me odmah, a i ja njih. Trudila sam se da ja ne namećem nikakav svoj autoritet, ko sam, šta sam, nego da se prilagodim njima, da bi bio mir u toj jedinici, da ne bi došlo do nekog problema ili rasula, ipak žensko među toliko muškaraca, treba i znati, i postaviti se. Tako da sam bila veoma srećna - navela je ona.
Mila je bila prva u borbi, svi su imali poštovanje prema njoj. Tokom rata dva puta je lakše ranjavana, ali treće ranjavanje, 6. aprila 1995. na Zečjoj kosi, nadomak Zvornika, izbacilo je iz stroja.
- Tri rane, jedna u ruku, kuk i karlicu i danas imam ugrađen nerv i sve, a geler imam od pre. Jedan se i ovde vidi, jedan ovde šeta, ali dobro, oni su moji saborci. Posle tog trećeg ranjavanja bilo je pitanje da li će noga da radi, otkinut mi je i nerv, dum-dum metak me jedan pogodio i onda kažem neka, baš sam ja tu veče i podelila raznu municiju njima, jedan dum-dum metak ruka, kuk, karlica je zakačena, karlica na tri mesta rupe. Problem je bio nerv, nisam osećala nikako nogu. I onda tu smo sanirali. Prešla sam na VMA, a potom sam bila u banji Koviljači. Mislili su da ću hodati makar pomoću štaka, ali ja sam inače jarac u horoskopu i nešto kad rešim tvrdoglavo, ja sam rekla kad tad ja moram prohodati.
Mila i njeni saborci svedočili su monstruoznim zločinima nad civilnim stanovništvom.
Kurir/ RTRS/ Vojska Republike Srpske
