"Morao je umreti da bih ja živeo!" Srđan je svojim životom odbranio Alenov: Tukli ga kundacima, pao u komu, izdahnuo na Savindan
Da je Srđan Aleksić danas živ imao bi 60 godina! Srđan Aleksić, Srbin iz Trebinja u Bosni i Hercegovini, ubijen je 27. januara pre 33 godine u trenutku dok je spasavao svog sugrađanina Bošnjaka na pijaci u tom gradu.
Mladić Srđan Aleksić, preminuo je u 26. godini života, kada je 27. januara 1993. godine brutalno pretučen jer je branio druga muslimana.
Srđan je poginuo u centru grada braneći svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića, i svojim herojskim činom postao sinonim za prijateljstvo u širem regionu, bez obzira na veru i naciju.
Kako je došlo do smrti hrabrog Srđana?
21. januara 1993. godine je grupa pripadnika Vojske Republike Srpske legitimisala stanovništvo na pijaci u Trebinju.
Nakon što su saznali da je jedan od legitimisanih Alen Glavović, pripadnici VRS su počeli da ga maltretiraju i tuku.
Srđan Aleksić, rodom iz Trebinja, priskočio je tada u pomoć svom sugrađaninu Alenu, a četvorica vojnika su napala Glavovića i kundacima pretukla Srđana.
Srđanov otac Rade je bio košarkaški trener, majka mu je rano umrla, a brat poginuo u nesreći sa motornim zmajem, iznad Petrovog polja, kod Trebinja.
Srđan je bio amaterski glumac, za šta je dobio više nagrada, a takođe je bio i pionirska plivačka nada bivše Jugoslavije.
Srđan je od zadobijenih povreda pao u komu i preminuo 27. januara 1993. godine.
Srđanov otac je u svojoj čitulji napisao "Umro je ispunjavajući svoju ljudsku dužnost".
Posthumno odlikovan
Srđan Aleksić je posthumno odlikovan Poveljom Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.
Danas se ulicama Srđana Aleksića šeta u Sarajevu, Novom Sadu, Podgorici, Beogradu…
Bez ljudi poput Srđana Aleksića i njihovih herojskih dela ljudi bi izgubili nadu u čovečanstvo, a bez njih naš život ne bi imao smisla, piše Oslobođenje.ba.
Alen, koji živi u Švedskoj, ne zaboravlja žrtvu svog prijatelja i redovno posećuje grob hrabrog mladića.
- Svake godine približno u isto vreme dođemo u Trebinje i posetimo Srđanov grob zajedno s čika Radom. Srđan je dao život spasavajući mene i dužan sam do kraja života da dolazim na njegov grob i kao čovek i kao familija, a nadam se da će to nastaviti i moja deca - rekao je jednom prilikom Alen, piše Srpskainfo.
"Morao je umreti da bih ja živeo"
Dodao je tada da je zahvalan svom prijatelju, ali Ii da je tužan jer je on morao dati život za njega.
- Morao je umreti da bih ja živeo - rekao je Glavović jednom prilikom za Avaz.
- Vodili su me u zatvor... Bio sam u kafani, maltretirala su me dvojica i poveli me u zatvor zbog mog imena. Tu se našao Srđan, usprotivio im se. Pita, šta je bilo. "Vodim ga", kaže mu jedan. Odveli su me do tržnice gde je bila policijska postaja. Onda me je jedan srušio, četvorica su skočila, a Srđan me spasio. Njega su izmlatili ispred postaje. Dok su Srđana tukli, ostali su stajali i gledali. Nakon toga pao je u komu i preminuo šest dana kasnije, 27. siječnja - prisetio se svojevremeno Glavović.
Podsećamo, tog 21. januara 1993. godine četvorica pripadnika VRS počeli su da maltretiraju i tuku Alena Glavovća. Srđan Aleksić im je prišao i rekao da ostave čoveka na miru, na šta su se oni okrenuli prema njemu i počeli da ga krvnički prebijaju i udaraju kundacima pušaka. Srđan je pao u komu i nakon šest dana izdahnuo u bolnici.
Kurir/ Espreso
