Nova studija otkriva: Geni imaju mnogo veću ulogu u dužini života nego što se mislilo - evo o čemu se radi!
Geni koje nasleđujete imaju veću ulogu u određivanju dužine života nego što se ranije smatralo, pokazuje nova studija.
Dosadašnja istraživanja zaključivala su da genetika ima udeo od šest do 33 odsto u tome koliko dugo čovek živi, ali novo istraživanje objavljeno u časopisu Sajens podiglo je taj procenat i do 55 odsto.
- Dužina života je nesumnjivo oblikovana mnogim faktorima, uključujući način života, gene i, što je važno, slučajnost. Uzmite, na primer, genetski identične organizme odgajane u sličnim uslovima koji umiru u različito vreme - kaže Ben Šenhar, glavni autor studije sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu.
- U našem radu pokušali smo da odredimo koliki deo varijacija među različitim ljudima može da se pripiše genetici. Naša studija je pokušala da razdvoji faktore dugovečnosti na genetiku i ‘sve ostalo’. To ‘sve ostalo’ čini oko 50 odsto ukupnog uticaja - navodi Šenhar.
Istraživači su analizirali istorijske podatke iz studija na blizancima i utvrdili da faktori poput smrti izazvanih nasiljem, nesrećama i zaraznim bolestima nisu bili uzimani u obzir.
Uzrok smrti nije bio naveden, već samo starost u trenutku smrti. Tako, ako jedan blizanac umre u 90. godini prirodnom smrću, a drugi u 30. godini zbog zarazne bolesti, to može da ostavi pogrešan utisak o ulozi naslednih osobina u dužini života.
Istraživači su ponovo sproveli analizu, uzimajući u obzir činjenicu da se ranjivost na infekcije i padove povećava kako ljudi stare. Rezultati su i dalje pokazali da genetski sastav doprinosi oko 50 odsto očekivanog životnog veka.
- Broj do kog smo došli nije izvučen niotkuda - rekao je Šenhar, koji se bavi istraživanjem fizike starenja, za En-Bi-Si njuz.
- Ako pogledate studije blizanaca o gotovo bilo čemu kod ljudi, dobijate tih 50 odsto. Ako pogledate naslednost uzrasta u kome nastupa menopauza, što je proces vezan za starenje, ona je takođe oko 50 odsto - ističe Šenhar.
On je ukazao i na stogodišnjake.
- Ti ljudi ne dolaze jedva do stote. Ne, oni imaju zaštitne gene koji ih štite od štetnih posledica starenja - zaključuje Šenhar.
Kurir.rs/RTS
