Princip je povukao obarač, ali je pre toga on bacio bombu: Učesnik Sarajevskog atentata je popio otrov, a onda je skočio u Miljacku

Na današnji dan 1895. godine rođen je Nedeljko Čabrinović, mladobosanac i učesnik u atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Uzroci Prvog svetskog rata bili su mnogo dublji, i rata bi svakako bilo i bez atentata, ali je Austrougarska potez Gavrila Principa odmah iskoristila da napadne Kraljevinu Srbiju. Evropa je bila podeljena u dva tabora suprotstavljenih interesa, a Austrougarskoj je širenju teritorije ka jugu prepreka bila jedino Srbija.

Obarač je povukao Gavrilo Princip, član revolucionarne organizacije Mlada Bosna koja se borila protiv okupacije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, za njeno pripajanje Srbiji i stvaranje zajedničke južnoslovenske države. S obzirom na to da je Austrougarska kao jedinu mogućost širenja videla jug, prvo je okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878. godine, a onda je i protivpravno anektirala 1908. što dovodi do aneksione krize koja predstavlja uvod u Prvi svetski rat. Tursku čizmu zamenila je nemačka.

Kada se govori o atentatu na Franca Ferdinanda, neretko se čin povezuje samo sa Gavrilom Principom, koji jeste povukao ključan potez. Međutim, u samom atentatu je pored Principa učestvovalo još 6 osoba, a u pripremi istog još najmanje 10-ak njih. Svih 5 uhapšenih atentatora bili su, u trenutku izvršenja dela, mlađi od 20 godina, odnosno maloletni po austrijskom zakonu.

Prema unapred utvrđenom planu, 6 pripadnika „Mlade Bosne“, naoružani sa 6 bombi i 4 pištolja bili su raspoređeni duž keja Miljacke kojim je kolona automobila trebalo da prođe:

Muhamed Mehmedbašić, sa bombom, stajao je kod Austrougarske banke.
Cvjetko Popović je imao bombu i pištolj i stajao je na uglu Ćumurija ulice i Apelove obale, odnosno keja.
Vaso Čubrilović sa pištoljem i bombom je stajao ispred Dimovića kuće.
Nedeljko Čabrinović je imao samo bombu i stajao je preko puta Dimovića kuće, sa suprotne strane ulice.
Gavrilo Princip je imao bombu i pištolj i stajao je na uglu Apelove obale i ulice Franje Josifa.
Trifko Grabež, sa pištoljem i bombom stajao je nedaleko od Latinske ćuprije.

Lako je moglo da se dogodi da atentat izvrši bilo koji drugi atentator pored Principa.

Ko je Čabranović?

Nedeljko Čabranović je rođen 2. februara 1895. u Sarajevu, bio je najstariji od devetoro dece. Nedeljko je zapravo bio prvi atentator koji je u Sarajevskom atentatu pokušao da bombom likvidira Franca Ferdinanda.

Radio je u Srpskoj štampariji kao štamparski radnik. Učestvovao je u štrajku štamparskih radnika 1912. godine, pa su ga vlasti proterale iz Sarajeva. Radio je u i u manastirskoj štampariji u Sremskim Karlovcima, kao i u štamparijama u Šidu, Trstu i Beogradu. Tokom 1912. upoznao je Gavrila Principa pa su čitali i iste knjige, a 1914. se zajedno dogovaraju da učestvuju u atentatu na Ferdinanda.

Na Vidovdan 28. juna 1914. godine, Čabrinović je u Sarajevu nizvodno od mosta Ćumurija bacio bombu na kola u kojima se vozio austrougarski prestolonaslednik. Bio je treći atentator po redu, i pokazao je veliku hladnokrvnost, pa je čak policajca zapitao u kojima kolima se nalazi prestolonaslednik. Nakon odgovora izvukao je bombu i kapislom udario u električni stub da bi je aktivirao, ali nije sačekao predviđenih trinaest sekundi, nego je bacio prema Francu Ferdinandu.

Bomba je pala na krov automobila kraj Ferdinandove glave, ali nije odmah eksplodirala. Kada je ugledao predmet koji se dimio, Franc Ferdinand ga je zgrabio i zbacio sa krova automobila. Bomba je eksplodirala pod točkovima sledećeg automobila iz pratnje, ranivši 20 ljudi iz gomile. Čabrinović se zatim bacio na zemlju, stavio otrov u usta i preskočio preko ograde u Miljacku.Otrov mu se zaglavio među zubima, pa je pokušao sa vodom da ga popije, ali uhvaćen je živ. Kada su ga pitali kako se zove odgovorio je: „Ja sam srpski junak”.

Na suđenju je govorio da je osveta moralna dužnost čoveka i da je smatrao da se treba žrtvovati. Za Austrougarsku je govorio da je trula država, kojoj sva sila leži u bajonetima. Pošto je u vreme izvršenja atentata bio maloletan, osuđen je 28. oktobra 1914. na 20 godina teške tamnice. U zatvoru u Terezinu u današnjoj Češkoj se razboleo i umro 23. januara 1916. godine. Imao je tuberkulozni otok žlezda. Lekari su u bolnici konstatovali da je njegovo stanje neizlečivo, međutim zatvorske vlasti su naredile da se Čabrinović vrati u zatvor da tu umre.

Posle hapšenja Nedeljka, nad njegovom porodicom sprovedena je prava tortura.

Njegova mlađa sestra Dušanka je ispričala da je, nakon što je Nedeljko uhapšen od strane Austrougara i preminuo u zatvoru, uhapšena i njihova majka Paraskeva, koja je sa decom oterana u logor Žegara kod Bosanske Krupe. Umrla je brzo posle kraja rata i sahranjena na Osiječkom groblju sa svim vojnim počastima. Nakon dve godine, 1920. su je ekshumirali i dopremili u Sarajevo, gde je sahranjena u porodičnu grobnicu.

Uhapšen je i Nedeljkov otac koga su mučili, pa je dugo bolovao od posledica mučenja od kojih i umire 1930. Nedeljkovu babu su odmah posle hapšenja obesili, bez ikakvog suđenja.

Prema rečima Nedeljkove mlađe sestre Dušanke, u Drugom svetskom ratu ne bi izvukli živu glavu da u poslednjem trenutku nisu pobegli od Hrvata koji su joj prethodno uhvatili dve sestre od tetke i danonoćno ih mučili tako što su im gasili cigarete po celom telu i zlostavljali cepanicama drva.

Kurir.rs/ Alo