Kratki video-snimci dovode do poremećaja pažnje i mentalnih problema: Evo kako sadržaj sa Tiktoka i Instagrama utiču na mozak
Bezazleno uživanje u kratkim video-snimcima i skrolovanje na društvenim mrežama može ozbiljno naškoditi vašem zdravlju!
Ove platforme utiču na mozak, otežavaju koncentraciju, pažnju, lome samokontrolu, san, a mogu čak dovesti do stresa i anksioznosti, kako kod mladih tako i kod odraslih, pokazuje jedno od novijih istraživanja američkih naučnika.
Studija koja je objavljena u časopisu "Psychological Bulletin" Američkog psihološkog udruženja (APA) obuhvatila je više od 98.000 učesnika iz 71 istraživanja i dala jasne rezultate. Što se više vremena provodi u gledanju Tiktok, Instagram rilsa ili Jutjub šortsa, to su veće šanse da će doći do problema s mentalnim zdravljem.
- Povećano korišćenje kratkih video-snimaka povezano je sa slabijom kognicijom, naročito pažnjom i inhibicijskom kontrolom, dok je mentalno zdravlje takođe pogođeno, posebno stres i anksioznost. Korišćenje SFV (video-sadržaji od nekoliko sekundi do nekoliko minuta) nije uticalo na telesnu sliku ili samopouzdanje, što može biti posledica raznovrsnog sadržaja - navodi se u studiji i dodaje da su neophodna dalja istraživanja kako bi se razjasnilo kako različiti tipovi sadržaja utiču na ove efekte.
Stres i anksioznost
Kako je objašnjeno, brzi i intenzivno stimulativni sadržaji navikavaju mozak na stalnu, trenutnu draž, zbog čega postaje manje osetljiv i manje strpljiv za sporije i složenije zadatke. Kada je reč o ostalim kognitivnim funkcijama kao što su pamćenje, rezonovanje i druge kognitivne sposobnosti, rezultati su nejasni, tačnije još nije utvrđeno da gledanje kratkih videa stvarno šteti ovim funkcijama.
Činjenice/ Kratki video-sadržaji izazivaju:
- poremećaj pažnje
- otežanu koncentraciju
- poremećaj sna
- manjak samokontrole
- povećan stres
- pojačanu anksioznost
Kada je u pitanju mentalno zdravlje, u studiji se ističe da korišćenje kratkih video-snimaka može povećati simptome depresije, stresa i anksioznosti zbog stimulacije dopaminskog sistema i navikavanja na instant zadovoljstvo.
Beskonačno skrolovanje može zameniti realne interakcije, povećavajući osećaj usamljenosti. Pored toga, korišćenje SFV pred spavanje može narušiti kvalitet sna zbog plave svetlosti koja inhibira melatonin.
Instagram stranica "Bezbednost dece na internetu" navodi da se mozak prilagođava kratkom, fragmentisanom sadržaju, te da sve teže podnosi duže, zahtevnije zadatke poput učenja, čitanja knjige ili rešavanja složenog problema. Oni podsećaju i na istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Francisku, koje je objavljeno u medicinskom časopisu JAMA:
- Istraživanje je pratilo decu od devet do 13 godina i njihovo korišćenje društvenih mreža. Deca koja su svakodnevno bila na mrežama imala su lošije rezultate iz čitanja, vokabulara i testova pamćenja u odnosu na vršnjake koji su društvene mreže koristili malo ili nimalo. Ovaj efekat je primećen čak i kod relativno niskih nivoa korišćenja, što znači da problem počinje mnogo pre nego što dete počne da provodi previše vremena na telefonu.
Fizičku aktivnost zamenjujemo skrolovanjem
Psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović objašnjava da su rizici upotrebe digitalne tehnologije veliki, iako ima i dobrih strana.
- Rizici su brojni i ozbiljni, posebno kada je korišćenje nekontrolisano. Deca mogu biti izložena neprimerenim sadržajima, nasilnim, seksualnim ili zastrašujućim materijalima. Tu je i rizik od zavisnosti, jer mnogi mališani sve više zamenjuju fizičku aktivnost video-igrama, četovanjem i pasivnim boravkom na mrežama. Prekomerna upotreba vodi ka poremećaju sna, deficitu pažnje, hiperaktivnosti, a neretko i situacijama u kojima deca postaju žrtve manipulacije ili digitalnog nasilja, naročito u kontaktu s nepoznatim osobama. Dugotrajno korišćenje interneta utiče i na razvoj socijalnih veština, deca se teže snalaze u društvu, povlače se i postaju introvertna - navela je ona za Kurir i dodala da roditelji moraju strogo da kontrolišu vreme koje dete provodi na internetu, ali i vrstu sadržaja.
