Žive u zajednici i pronašli eliksir mladosti: Baka i deka iz Živice otkrili tajnu sreće! "Oni su nam najbolji suplementi"
Život u zajednici, večita je dilema i jako često poligon za nesuglasice. Stoga je sve ređe videti nekoliko generacija pod istim krovom, ali u dragačevskim selima malo je drugačija priča. Jedan od takvih primera koji pokazuje da sloga kuću gradi stiže nam iz mesta Živica kod Lučana, a porodica Stranjančević svedoči o neraskidivoj vezi generacija, gde unuci donose novu mladost, a babe i dede životnu mudrost.
- Unučići nam daju radost u kući, podmlađuju nas da možemo da ostavimo sve naše poslove koji nas čekaju i kada dođemo kući da se ne osećamo umorno, da sa njima provedemo sve lepe trenutke koji, nažalost, brzo prolaze i deca brzo rastu, a mi brzo starimo, tako da nam je mnogo lepo. Imamo četvoro unučića, čekamo još jedno koje će nam biti još veća radost - kaže baka Snežana Stranjančević za RINU.
Deda Negoslav kaže da boljih vitamina za sreću nema.
- Unučići su nam najbolji suplementi, radost i sreća, čovek živi za naslednike, za unučiće - priča kroz osmeh deda Negoslav.
Dok su prema svojoj deci nekada bili strogi i nepokolebljivi, Stranjančevići kažu da se svaki strogi pogled prema unučićima brzo istopi.
- Sada smo mnogo blaži nego što smo bili prema svojoj deci. Tada smo bili mladi i nismo našoj deci toliko ni posvećivali vremena, mnogo se radilo. Sada smo u godinama gde svo vreme, slobodno i neslobodno, provodimo sa njima, što nam je jedino zadovoljstvo posle svega, kada uđete u kuću i oni vas zovu babom i dedom - pričaju ponosno Snežana i Negoslav.
U ovoj porodici nema one narodne "mirna deca, nemirna baba", ovde je sve podređeno ljubavi prema najmlađim naslednicima i očuvanju porodice.
- Kod nas su deca nemirna, a mi moramo da mirujemo kako bi oni bili to što jesu, da bi bili živahni i srećni. Oni kod nas imaju slobodu, ali naravno u granicama normale. Inače, vole da se sakriju iza babe i dede, pokušavamo i mi da ih opravdamo na lep način, opet u granicama normale. Važno je očuvati porodicu, to je poenta života - zaključuju Stranjančevići iz Živice.
Kažu da ne postoji lek koji vraća mladost, ali kada u kuću uđe dečji smeh unučića, baka i deka zaborave na godine, bolove i umor.
Unuci su za njih pravi eliksir mladosti, produžetak života i razlog da se svakog jutra bude sa osmehom.
Kurir.rs/ RINA
