Kovid u Srbiji izazvao eksploziju autoimunih bolesti! Dr Kozarev: Deca nakon korone sve češće obolevaju od vitiliga i alopecije!
Pojava belih mrlja na koži (vitiligo) i nagli gubitak dlaka na kosmatom delu glave, licu i telu (Alopecija areata) sve su učestaliji kod dece i mladih u Srbiji! Stručnjaci upozoravaju da je broj obolelih mališana značajno porastao nakon pandemije koronavirusa, te da postoji jasna veza između Kovida i eksplozije autoimunih bolesti!
Dr Jasmina Kozarev, specijalista dermatologije sa decenijskim iskustvom u laserskoj i regenerativnoj medicini, objašnjava za Kurir da vitiligo nije samo kozmetički problem, već hronično, nezarazno oboljenje.
- Vitiligo nastaje kada imuni sistem greškom napadne sopstvene melanocite - ćelije zadužene za proizvodnju pigmenta. Iako je genetika prvi faktor, način života, stres i infekcije igraju ključnu ulogu. Istraživanja su pokazala da su mnogi pacijenti sa vitiligom neposredno pre pojave mrlja preležali kovid - ističe dr Kozarev.
Posledice virusa
Zanimljivo je da su pacijenti koji su već imali vitiligo pre pandemije često prolazili sa lakšom kliničkom slikom kovida. S druge strane, zabeležen je veliki broj dece koja su nakon teškog oblika virusa razvila vitiligo.
- Statistike u Evropi jasno beleže porast incidence nakon pandemije. Pored korone, kod pacijenata često nalazimo i Epštajn-Barov virus, adenovirus, kao i streptokokne infekcije. Sve to ukazuje na to da organizam koji nije "imunološki kompetentan" ne uspeva da se izbori sa infekcijom, što vodi u hroničnu upalu i autoimuni odgovor na koži - objašnjava doktorka.
Slična situacija je i sa alopecijom. Iako se obično misli na gubitak kose, ona može zahvatiti bradu, obrve ili trepavice:
- Naučna istraživanja su potvrdila da je Kovid-19 snažan okidač za formu Alopecia Areata (opadanje kose u pečatima), a dovodi se i u vezi sa atopijskim dermatitisom - hroničnim, upalnim stanjem kože koje karakterišu nepodnošljiv svrab, suvoća i crvenilo, a koje je takođe u porastu i kod dece i kod odraslih.
Ugrožene grupe
Vitiligo i alopecija se često javljaju u uzrastu od dve do tri godine ili kasnije u tinejdžerskom uzrastu, a pacijenti često čekaju od tri do pet godina da potraže pomoć.
- Najmlađi pacijent je imao svega dve godine. Vitiligo mu se na licu pojavio iznenada, a analizom je utvrđeno da je dete istovremeno preležalo kovid, Epštajn-Barov virus i streptokok.
Zahvaljujući ranoj terapiji, do sada je vraćeno 50 odsto pigmenta - kaže doktorka napominjući da su tinejdžeri posebno ugrožena grupa zbog psihološkog pritiska.
- Mladi se sklanjaju, izoluju i padaju u depresiju, što ih čini lakom metom za vršnjačko nasilje. Zbog toga je rano reagovanje ključno, ali naročito zbog toga jer vitiligo često ide ruku pod ruku sa drugim autoimunim bolestima poput psorijaze, Hašimoto tireoiditisa, dijabetesa ili reumatoidnog artritisa - upozorava dr Kozarev.
- 65 odsto pacijenata dobija informaciju da je stanje neizlečivo
- U proseku se čeka oko 2,5 godine na konačnu dijagnozu
- Oko 50 odsto pacijenata se u početku suočava sa pogrešnom dijagnozom
- Od 25 do 50 odsto obolelih ima ozbiljne emotivne posledice - poremećaje sna, socijalnu izolaciju, stigmu i depresiju
- Preko 40 odsto pacijenata oseća pritisak da prikriva promene na koži
Dok u EU od vitiliga boluje do dva odsto populacije, u Srbiji precizni podaci ne postoje, jer nemamo nacionalni registar.
- Bez registra ne možemo planirati ni preventivu ni lečenje. Neophodno je uspostaviti mrežu za rano otkrivanje, uvesti standarde dijagnostike i lečenja, omogućiti pristup savremenim terapijama i smanjiti stigmatizaciju dece - zaključuje doktorka.
