Naučnici upozoravaju: Ultraprerađena hrana stvara zavisnost kao cigarete – traže stroge zabrane
Naučnici odavno upozoravaju na opasnosti ultraprerađene hrane po zdravlje, a sada tvrde da je takva hrana dizajnirana po uzoru na cigarete, da stvara zavisnost i zahtevaju jednako strogo zakonsko regulisanje.
Istraživači sa Harvarda, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Djuk zaključuju da su mnogi ultraprerađeni proizvodi – poput gaziranih bezalkoholnih pića, čipsa, keksa i slatkiša – industrijski osmišljeni tako da podstiču kompulzivno konzumiranje.
Prema navodima iz studije, objavljene u časopisu Milbank Quarterly, ovi proizvodi su "visoko inženjerski oblikovani i hedonistički optimizovani", po principima koji su decenijama razvijani u duvanskoj industriji.
Autori tvrde da je prehrambena industrija preuzela ključne tehnike duvanske industrije: precizno doziranje šećera, masti i soli, kombinovano sa teksturom i aromama koje maksimalno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu. Cilj nije sitost, već ponovna i prekomerna potrošnja.
Zbog toga naučnici preporučuju sličan regulatorni pristup kakav se danas primenjuje na duvan – uključujući jasnije označavanje proizvoda, veće poreze, ograničenja dostupnosti u školama i zdravstvenim ustanovama, kao i stroga ograničenja marketinga, posebno onog usmerenog na decu.
Za razliku od duvana, hrana je neophodna za život – što, prema autorima regulisanje zakonom čini hitnijim.
- U savremenom sistemu snabdevanja hranom gotovo je nemoguće potpuno izbeći ultraprerađenu hranu - navodi se u studiji.
Šta je ultraprerađena hrana?
Iako ne postoji jedinstvena globalna definicija, ultraprerađenom hranom se uglavnom smatraju proizvodi koji prolaze kroz više faza industrijske obrade i sadrže brojne dodatke – od emulgatora i konzervansa do veštačkih aroma i boja. U tu kategoriju spadaju gazirana pića, slatkiši, grickalice, gotova jela, mesne prerađevine, namazi, ali i pojedine zamene za meso i industrijski musliji.
Takva ishrana je obično bogata kalorijama, šećerom, solju i zasićenim mastima, a siromašna vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima.
Studije pokazuju da ultraprerađena hrana sve više zamenjuje prirodnu hranu i sveže pripremljene obroke: u razvijenim zemljama čini čak oko polovine svih unesenih kalorija, ali sve više je tako i u manje razvijenim delovima sveta.
UNICEF: spasiti decu od nezdrave hrane
Posledice sve većeg korišćenja ultraprerađene hrane najvidljivije su kod dece i mladih. U svom najnovijem Izveštaju o ishrani dece, UNICEF upozorava da deca širom sveta odrastaju u okruženju u kojem su stalno izložena jeftinoj i agresivno reklamiranoj ultraprerađenoj hrani i zaslađenim pićima – naročito putem digitalnih kanala – dok je zdrava hrana često nedostupna ili preskupa.
Prema podacima UNICEF-a, u svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece i mladih. Oko 20 odsto dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina ima višak kilograma (391 milion), dok je 9,4 odsto – odnosno oko 188 miliona – gojazno. Istovremeno, pothranjeno je 9,2 odsto dece i mladih.
UNICEF pravi jasnu razliku između viška kilograma i gojaznosti, naglašavajući da gojaznost predstavlja teži i zdravstveno rizičniji oblik.
Organizacija navodi snažne dokaze da je visok unos ultraprerađene hrane kod dece povezan ne samo sa gojaznošću, već i sa lošijim kvalitetom ishrane, nedostatkom mikronutrijenata i problemima sa zubima, mentalnim zdravljem, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti kasnije u životu.
Zbog toga UNICEF preporučuje zabranu nezdrave hrane u školama – pre svega ultraprerađenih proizvoda – strožu regulaciju marketinga, obavezno označavanje i oporezivanje nezdravih proizvoda, veću dostupnost lokalno proizvedene zdrave hrane, kao političku zaštitu od uticaja prehrambene industrije.
Kurir.rs/RTS
