"Nikola je mlad, ali zna ko mu je bila majka i šta je sve učinila da bi on došao na svet": Jelena je odbila lečenje od raka da bi rodila sina
Podvig Jelene Trikić iz Drvara, iznad je svakog vremena i prepričava se već deceniju. Te 2012. godine imala je 32. Uprkos teškom obliku tumora na mozgu, sa kojim se borila od 2007, odlučila je da rodi i zbog trudnoće odbila da prima hemoterapiju i citostatike.
Ni u kom slučaju nije htela da prekine trudnoću koja joj je pogoršala zdravstveno stanje.
Umesto lečenja, odlučila je da iznese trudnoću do kraja. Da podari novi život u mesecima kada se njen gasio. Menjala je svoj za život svoje bebe. Iako su lekari bili u čudu što uopšte pored tako teške bolesti može uspešno da nosi trudnoću, neka viša sila bila je uz Jelenu.
Na ovu dirljivu priču nedavno je na svom Fejsbuku podsetila i književnica iz Švajcarske Milka Kajganić.
- Svi su mediji pisali o Jeleni Trikić koju su prozvali Majkom hrabrosti. Jelena je bila u visokom stupnju trudnoće i odbila je zračenje tumora na mozgu. Znala je da su joj dani odbrojani. Porodila je zdravo muško dete, svoga Nikolu. Samo tri sedmice ga je držala u naručju, a onda otputovala u svetlost k anđelima. Mi pisci iz Švajcarske smo pomogli da se objavi knjiga o herojstvu jedne majke - napisala je ona i zamolila Jeleninog sina Nikolu da joj se javi.
Podsetimo, te 2012. godine, 9. oktobra, Jelena je u Banjaluci na svet donela dečaka – Nikolu. Iako rođen sa svega 1.970 grama, bio je zdrava i napredna beba.
Jelenina slika iz porodilišta dok drži Nikolu na grudima, njen spokoj i ponos koji su odisali sa te fotografije, rasplakali su i one sa najtvrđim srcem.
Radosna vest da se porodila osvanula je u svim medijima. Ali uprkos Jeleninoj volji za životom i nadljudskim naporima doktora, 40 dana posle porođaja njeno plemenito, veliko srce, prestalo je da kuca.
Nidža napunio 13 godina
Minulog 9. oktobra, maleni Nikola je napunio 13 godina. Živi u Prijedoru sa ocem. Ide u šesti razred i odličan je učenik. Trenira karate. Kao svi vršnjaci voli da igra igrice i „čačka“ po računaru.
- Živimo i ne zaboravljamo - rekao je ranije Jelenin suprug Goran Dunović.
- Nikola i ja redovno odlazimo u Drvar kod njegovih babe Milkice i dede Vladimira Trikića. Obilazimo Jelenin grob. Upalimo sveće. Pomolimo se. Poljubimo Jeleninu sliku. Njena smrt je obeležila naše živote. Ona je večni beleg na našoj duši. Nikoli o Jeleni pričaju i baba i deda i on sve o majci uvek pažljivo sluša.
I danas, deceniju posle Jeleninog preranog odlaska, Goran kaže da bi i sada podržao njenu odluku da iznese trudnoću i rodi.
- Mnogo mi je teško kada se prisećam tih dana pre deset godina. Mada, sad mi je sve mnogo čistije i jasnije - nastavlja Goran.
- Kao da sam tek sad došao sebi i kao da tek sad mogu trezvenije da gledam na Jeleninu smrt. Posle svih ovih godina postao sam svestan koliko je to sve bilo strašno, mnogo strašnije nego što se meni u tim danima činilo.
U nekim momentima, pre deceniju, razmišljao sam, želeo sam da sve prođe kako treba. Verovao sam da neće doći do najgoreg, da Jelena neće zauvek otići. Čovekova nada da će sve, i pored svega, dobro proći u takvim trenucima dobro pomuti razum.
Ali kako onda, tako i danas kaže da stoji iza njene odluke.
- Jelenin herojski čin uvek je imao moju podršku - nastavlja Goran.
- Nikola i ja živimo sa tim. Pričali smo o svemu. Potpuno je svestan poteza i žrtve svoje majke. Kako godine budu odmicale biće sve svesniji i verujem da će imati pravi stav o njenoj hrabroj, požrtvovanoj odluci. Sad je još mlad, ali itekako zna ko mu je bila majka i šta je sve učinila da bi on došao na svet.
Prisećajući se tih 40 dana, koliko je Jelena poživela posle porođaja, Goran sa neizmernim, gotovo opipljivim bolom kaže:
- Tada je bolest, nažalost, uznapredovala i Jelena je pala u komu iz koje se više nije probudila. Teši me to što će živeti kroz našeg Nikolu, a rastužuje što je on nije upamtio, što ne raste uz nju…
Jelenin odlazak uneo je tugu i suze u mnoge domove širom Republike Srpske, Srbije i regiona. Reči utehe njenom suprugu Goranu Dunoviću i roditeljima stizale su sa svih strana.
Posle smrti, Jelena je sahranjena u rodnom Drvaru, gde joj danas žive otac i majka. Do večne kuće ispratila ju je reka ljudi. Došli su mnogobrojni Drvarčani, rodbina i prijatelji, ali i njene komšije i sugrađani iz Prijedora, gde je živela sa suprugom Goranom.
Tokom građanskog rata u BiH, Jelena je sa porodicom izbegla iz Drvara u Prijedor. Uprkos teškoj bolesti, uspela je i da diplomira na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.
Njen suprug Goran Dunović, profesor srpskog jezika i književnosti, takođe je sa porodicom izbegao iz rodnog Ključa u Prijedor. U gradu na Sani su se i upoznali.
Priča o toj hrabroj ženi živi i danas. Po njoj nosi ime ulica u Banjaluci, a u rodnom Drvaru vrtiću je ime "Majka Hrabrost".
Kurir/Espreso/Blic
