Dečak jedva preživeo operaciju krajnika u Užicu! Majci suze same išle, a onda je čula anesteziologa i zanemela "Uzeo si mi pola života"
Slučaj preminule devojčice Eme Marković iz Čačka nakon rutinske operacije krajnika podsetilo je Užičanku Danu G. na strašne trenutke kada je njen sin jedva preživeo istu operaciju.
Kako je rekla, to je bilo 2008. godine u užičkoj bolnici.
- To su bili trenuci koje ću pamtiti ceo život. Sin je tada imao tri godine. Sa šest meseci je imao već velikih problema sa disanjem, stalno mu je nos bio zapušen, a sav sekret mu se slivao u pluća. Bio je na inhalacijama, čak smo kući nabavili inhalator. Zamolili smo našeg prijatelja doktora za uho, grlo i nos u užičkoj bolnici da ga pregleda. Rekao je da ima problema sa trećim krajnikom i da mora da se ukloni. Posle mesec dana to smo i uradili, jer je moralo dete da se dovede u stanje da bude potpuno zdravo. Imao je godinu dana i tada je operacija prošla bez problema - seća se Dana za Kurir.
Kako kaže, dete je počelo tada bolje da jede, da se lepo oporavlja, nije bilo više inhalatora. Ali, to nije dugo trajalo. Posle godinu dana ponovo su se vratili zapušen nos, sekret, otežano disanje.
- Ponovo smo ga odveli kod našeg prijatelja u bolnicu. Rekao je da moraju da se operišu oba krajnika, ali da mu se vratio treći krajnik, koji takođe mora “napolje”. Međutim, rekao nam je da moramo da čekamo da dete napuni tri godine da bi radio takvu operaciju. I kada je sin napunio tri godine, odveli smo ga ponovo kod doktora. Rekao je da se rezerviše prvi slobodni termin, a mi za to vreme da uradimo sve analize koje su potrebne. Tako smo uradili - priča ova Užičanka.
Došao je dan za operaciju.
- Uveli su ga u salu. Očekivala sam da će ga izvesti za 15 do 20 minuta, kao i prošli put. Suprug i ja smo bila ispred operacione sale. Prošlo je 20 minuta, njega ne iznose. Vidim sestre ulaze i izlaze iz sale, sve onako užurbano. Prođe i pola sata. Šetala sam tamo-vamo, niko da mi kaže šta se dešava. I nekih 40 minuta kasnije iznose sina. Bio je budan, ali onako ošamućen. Poneli su ga u sobu, a ja za njima. Uzela sam ga u ruke i same su mi suze išle. Muž je otišao kod doktora u sobu. Presvlačila sam dete, grlila ga… Dolazio je neki doktor, ali ja nisam čula šta je pričao - kaže Dana.
Posle 15 do 20 minuta, kada je presvukla dete i kada je dete reklo da je gladno, Dana kaže da je tek tada došla sebi.
- Legli smo zajedno na krevet. Opet je došao onaj doktor. Pita kako je sin i onda ga uhvatio za ručicu i kaže: ”Danas si mi pola života uzeo”. Ja sam onako nervozno pogledala. Otišao je, a žena koja je ležela sa nama u sobi pitala me da li sam čula šta je pričao doktor kada je došao prvi put. Rekla sam da nisam. A ona mi kaže da je to bio anesteziolog, da su dete jedva povratili u život i da mu je uzeo pola života. Okrenula se soba oko mene. Nisam znala šta da kažem - kaže Dana.
Tog popodneva taj anasteziolog je bio dežuran.
- Taj anesteziolog je dolazio tog popodneva na svakih sat vremena obilazio sina i uvek ponavljao: “Danas si mi pola života uzeo”. Objasnio mi je da kada je izvadio tubus da je došlo do spazma pluća. Jedva su uspeli da ga povrate i ta bitka je trajala desetak minuta. Moj sin je tada preživeo, ali mala Ema nije.
Strašno mi je bilo kada sam čula šta se dogodilo devojčici i njenim roditeljima. Jako mi je žao. Nadam se da će se utvrditi šta je pošlo po zlu. Meni još uvek u glavi odjekuju reči: "Uzeo si mi pola života" - kaže Dana za Kurir.
