Tajna uspeha omiljene učiteljice! Čak četiri Elzine učenice su najbolje iz matematike: Ovo je ključno u radu s decom
Na opštinskom takmičenju obrenovačkih osnovaca iz matematike ostvaren je rezultat koji se retko vida na nivou jedne lokalne samouprave. Među prvih devet najbolje rangiranih učenika, čak četiri su učenice iz istog trećeg razreda OŠ "Jovan Jovanovic Zmaj" iz Obrenovca, dok su u ukupnom plasmanu osvojena dva prva mesta, dva druga mesta i jedno treće mesto! Iza ovog sjajnog uspeha stoji učiteljica Elza Arsenović, koja kaže za Kurir da je ponosna što su njeni "zmajevci" ostvarili odličan rezultat i da su najveća priznanja njeni bivši daci koji su izrasli u dobre ljude i da su uspešni u poslovima kojima se bave. Elza inače već punih 39 godina radi u ovoj školi!
- Što se tiče uspeha na takmičenjima, moram da kažem da je jedan od razloga i to što sam član kolektiva škole "Jovan Jovanović Zmaj" iz Obrenovca, koja je jedna od najvećih škola u Srbiji, ne samo po broju đaka, već i po dugogodišnjoj tradiciji velikog broja nagrada koje osvajaju njeni učenici u različitim oblastima. Za taj uspeh zaslužne su sve moje bivše i sadašnje kolege koje predano i sa puno entuzijazma pripremaju đake, ne samo za takmičenja, već i za dalji uspešan nastavak školovanja. Biti "zmajevac", a nemati nagrade sa takmičenja, gotovo je nezamislivo. Tako je bilo i ovog puta - moji đaci su bili deo "zmajevog" tima sa nagradama. Zbog toga sam veoma ponosna na njih i srećna što delim njihovu radost zbog postignutog uspeha - kaže Elza Arsenović.
* Da li je ovakav rezultat za Vas iznenađenje ili potvrda dugogodišnjeg rada?
*Postoji mogućnost da i posle dobre pripreme rezultati ne budu u skladu sa uloženim trudom, jer je faktor iznenađenja uvek prisutan. Ali, ako su uspeh i takmičenje "ono što boli", po mom dugogodišnjem iskustvu pripreme ne počinju neposredno pred takmičenje, već mnogo ranije - od samog polaska deteta u školu.
Tada kreće rad na razvijanju ljubavi prema školi i učenju, motivaciji, samopouzdanju i takmičarskom duhu. Kroz igru i zanimljive aktivnosti deca se postepeno uvode u svet brojeva i zavole matematiku. Dodatnim zadacima, koji podsticu razmišljanje, polako se izdvajaju oni koji matematiku biraju kao oblast svog interesovanja. To je početak puta ka takmičenjima. Vremenom se zahtevi usložnjavaju, broj takmičara raste, ali deca sama biraju matematiku i odluku da li će se takmiciti. Nikakav pritisak ne postoji - važno je da provere svoje znanje i steknu novo iskustvo.
*Šta smatrate ključnim u radu sa učenicima u mladim razredima, kada je matematika u pitanju?
-Ključ je prilagoditi zahteve detetu i njegovim mogućnostima. Na taj način se dete oseća uspešno i želi da napreduje. Učenici najbolje napreduju u okruženju u kojem znaju da nije strašno ako pogreše i da imaju mogućnost da više puta pokušaju do tačnog rešenja. Učitelj pitanjima usmerava i podstiče đaka da sam dođe do rešenja. Ovaj pristup je naročito važan za buduće takmičare. Redovno vežbanje naučenog gradi sigurnost i napredak u nastavi matematike.
* Koliko je važno razvijati samopouzdanje, a ne samo učenje?
-Samopouzdanje se razvija veoma rano i u velikoj meri zavisi od sredine u kojoj dete raste. Za nas je važno da ga jačamo već po dolasku u školsku sredinu. Dete mora da oseti da neće izgubiti učiteljevu naklonost ako nešto ne zna ili ne ume da uradi. Ne sme da oseća strah od neuspeha, niti da doživi omalovažavanje. Treba ga pustiti da pokuša, da pogreši i da na greškama uči. Pohvaliti trud i uspeh kao podstrek za dalje napredovanje. Svakom detetu treba pronaći nešto u čemu je uspešno i zbog čega će dobiti aplauz od drugara ili lepu reč podrške. Sve to šalje poruku: "Ipak mogu" i "Nisam tako loš", i jača veru u sebe.
*U čemu je tajna dobrih rezultata koje Vaši učenici postižu u kontinuitetu?
-Tajna je u stvaranju podsticajne atmosfere od prvog dana škole, razvijanju zdravog takmičarskog duha, radu bez straha i pritiska. Moj "recept" je jednostavan:
Učitelj mora da voli svoj posao i da voli decu - i da ona to osete. Osmeh učitelja oslobađa od straha i stvara atmosferu rada bez pritiska. Treba odvojiti vreme za razgovor i rešavanje problema koji decu muce, spustiti se na njihov nivo i zadobiti njihovo poverenje. Dete treba ohrabriti, ali i poštovati, jer "dete je čovek u odelu deteta". Kroz igru i igrovne aktivnosti postepeno se uvode u nastavne predmete, sticu radne navike i vremenom sami biraju oblast u kojoj će se takmičiti.
*Koliko su takmičenja motivacija deci u ovom uzrastu?
- Velika su motivacija, jer deca žele da dobiju potvrdu za svoj rad i da osvoje neku nagradu. Što je rang takmičenja viši, motivacija je veća. Sa nestrpljenjem iščekuju rezultate, raduju se uspesima svojih drugara i međusobno se podržavaju. Njihovi uspesi podstiču nove takmičare da pokušaju da ostvare svoj uspeh.
*Šta Vam lično znači ovakvo priznanje pred kraj profesionalne karijere?
-Priznanja ne vezujem samo za uspehe na takmičenjima, iako ih je bilo mnogo. Moja najveća "priznanja" su moji bivši daci koji su izrasli u dobre ljude, uspešne u poslovima kojima se bave. Imam učenike koji su uspešni sportisti, umetnici, lekari, inženjeri, profesori, majstori raznih zanata. Zajedničko im je da se sa osmehom sećaju školskih dana. Taj osmeh je za mene najveća nagrada. Sigurna sam da će i sadašnja generacija zauzeti svoje mesto među njima.
* Koju poruku biste poslali učenicima i roditeljima povodom ovog uspeha?
-Roditeljima bih poručila: podržite i ohrabrite svoje dete, imajte poverenja u njegov uspeh. Dajte mu mogućnost izbora i ne postavljajte zahteve koji nisu u skladu sa njegovim mogućnostima. A deci: takmičenje prihvatite kao utakmicu koja može da se završi pobedom ili porazom. I jedno i drugo treba prihvatiti, jer je važno iskustvo. Bez obzira na rezultat, treba reći: "Idemo dalje."
Rajko Nedić
