Srbin radio na Antarktiku na brodu na kojem bogataši plaćaju kartu i po 100.000$: "U Africi su vadili kosti iz našeg brodskog đubreta da bi pravili supu!"

Marko Milošević (36), rođen u Beogradu, odrastao u Banatu, do pre koju godinu nije mogao ni da nasluti da će mu život ličiti na avanturistički film! Kao medicinski tehničar proveo je četiri meseca na Antarktiku, na brodu za koji karta dostiže i 100.000 dolara.

- Bio sam kod kuće, napolju mrak, sneg, leden vetar. Mrzim zimu i hladnoću više nego išta. Ležao sam i zamišljao kako sam na plaži, pijem hladno piće i gledam plavo more. U tom trenutku mi stiže poruka sa sajta za zapošljavanje na koji sam se davno prijavio: "Kolega, da li želite da radite na brodu?" Bio sam uveren da idem u tropske krajeve... A onda sam otvorio mejl i video - Antarktik. Ostao sam u šoku.

Ponuda je bila za norveški brod "Rual Amundsen". To nije tipičan kruzer, već ekspedicijski brod koji prima 530 putnika - vrlo specifičnih. Veoma su imućni, jer putovanja koštaju od 10.000 pa do 100.000 dolara. Obično su već obišli svet uzduž i popreko, pa sad traže nešto jedinstveno. Iskreno ih zanimaju priroda, klimatske promene i istorija polarnih istraživanja.

A Marko? Do tada nije leteo ni avionom.

- Nikada mi nije palo na pamet da ću završiti na Antarktiku. A kamoli da ću prvi put u životu sesti u avion i leteti na kraj sveta da spasavam ljude.

U septembru 2022. ukrcao se na jedan od tehnološki najnaprednijih polarnih brodova na svetu. "Rual Amundsen", dug gotovo 140 metara, projektovan je da probija debeo polarni led. Ima posebno ojačan čelični trup, stabilizatore za olujna mora, sopstvenu bolnicu sa intenzivnom negom, rendgenom, ultrazvukom i laboratorijom.

- Prvi put kada smo počeli da lomimo led, bilo je oko četiri ujutru. Spavao sam kad je brod počeo da se trese kao da se raspada. Izašao sam u hodnik misleći da tonemo. Vatrogasna patrola me je smirila: "Normalno je."

Najgori deo puta bio je put kroz Drejkov prolaz.

- Talasi su od devet-deset metara. Duvaju bočni vetrovi, brod se ljulja kao igračka. Ljudi su povraćali svuda. Trčao sam sa injekcijama protiv mučnine. Čistačice su gurale kolica dok se brod zanosi. Liftovi su bili blokirani. Svi su se držali za rukohvate kao pijani.

U jednom trenutku i sam je završio na podu.

- Skinuo sam zaštitnu drvenu ogradu jer mi je smetala. Brzo sam shvatio zašto postoji. Talas me izbacio pravo na pod.

Jedna od najdramatičnijih situacija dogodila se kad se starija putnica okliznula na led i polomila kuk.

- Nema pomoći sa obale. Član medicinskog tima, kojeg sam obučavao, i ja odmah smo reagovali.

Žena je zbrinuta u brodskoj bolnici i dva dana kasnije evakuisana je u Argentinu, gde je operisana.

Marko je, pored medicinske brige, bio zadužen i za obuku tzv. strečer-tima - ekipe koja reaguje u slučaju teških povreda, reanimacija i transporta pacijenata.

- Na Antarktiku nema obalske straže. Ako se nešto desi - mi smo jedini.

Posao je zahtevan, ali i dobro plaćen.

- Plata je između 4.000 i 6.000 evra. Radiš pet-šest sati, ali si dežuran 24. Nema pravog sna. Telefon može da zazvoni u tri ujutru.

Nakon Antarktika radio je i na klasičnim putničkim brodovima.

- To je potpuno drugačiji svet. Reanimacije su gotovo svakodnevne. Infarkti, deca u šoku, prelomi, šivenje rana, rendgen, ultrazvuk, gips, antibiotici. Bukvalno mala bolnica na vodi.

Karibi su, kaže, najlepši - ali i najnaporniji.

- Britanci izgore na suncu za jedan dan. Plikovi, kolapsi, alkohol, padovi... - objašnjava Marko, koji je na mrežama poznat pod nadimkom "LaganaPricha".

Aruba i Barbados su, kaže, raj - tirkizno more, kornjače, ronjenje, rum punč... A Afrika ga je duboko pogodila.

- Ljudi su vadili kosti iz našeg brodskog đubreta da bi pravili supu. Odneo sam im kafu i sok. Rekli su da dva meseca nisu pili kafu. To ne zaboravljaš.

Život na moru promenio mu je pogled na svet.

- Svet je mali. Ljudi su svuda slični. Treba živeti bez straha. Život je jedan i treba ga jesti velikom kašikom - zaključuje Marko.