"Ne postoji ni najmanja mogućnost zagađenja vazduha, vodovoda niti zemljišta": Oglasila se firma povodom skladištenja opasnog otpada u Vrčinu

Ministarstvo zaštite životne sredineodobrilo je kompaniji "Investfarm-Eko d.o.o." skladištenje opasnog otpada u Vrčinu, u beogradskoj opštini Grocka, davanjem saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

- Posebno ističemo da se sve operacije prijema, skladištenja i otpreme otpada odvijaju u zatvorenom prostoru. Obzirom da nema nikakvog tretmana otpada ne postoji ni najmanja mogućnost za zagađenja vazduha, vodovoda i kanalizacije niti zemljišta. Projektom tehnologije izričito je zabranjeno skladištenje eksplozivnog, zapaljivog, radioaktivnog i infektivnog otpada. Time je isključena svaka mogućnost negativnog uticaja na zdravlje lokalnog stanovništva i dece - izjavila je za Kurir Slavica Perunović, direktorka kompanije "Investfarm-Eko".

Perunovićeva objašnjava da je, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i Zakonom o upravljanju otpadom, predviđeno da operateri koji rukuju opasnim i neopasnim otpadom budu izmešteni u privredne zone.

- Poštujući te propise, privredno društvo "Investfarm-Eko d.o.o. Beograd" opredelilo se za privrednu lokaciju u Vrčinu. Nakon izbora lokacije obratili smo se nadležnim institucijama za lokacijske uslove i to: Ministarstvu građevinarstva, Ministarstvu zaštite životne sredine, MUP-u, Republičkom zavodu za zaštitu prirode i Direkciji za vode Srbije. Od svih navedenih institucija dobili smo saglasnost za obavljanje delatnosti na ovoj lokaciji. Iako je objekat koji smo zakupili novosagrađen i posedovao upotrebnu dozvolu za skladištenje metalne galanterije, bili smo u obavezi da sprovedemo njegovu prenamenu - navodi ona.

U izradi dokumentacije za prenamenu objekta i pribavljanje potrebnih dozvola, kako ističe, učestvovao je veliki broj stručnjaka: građevinski i mašinski inženjeri, arhitekte, tehnolozi, hemičari, farmaceuti i elektroinženjeri. Dokumentaciju je potom razmatrala stručna reviziona komisija Ministarstva građevinarstva, u čijem su radu učestvovali profesori različitih fakulteta iz oblasti relevantnih za projekat.

- Zbog ozbiljnosti rada u firmi zatražili smo da se posebna pažnja posveti projektu tehnologije. Sva dokumentacija bila je osnova za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja je urađena i oglašena u skladu sa zakonskim rokovima. Izvršeno je i javno izlaganje Studije, na kojem su učestvovali predstavnici kompanije, ali zbog uzavrele atmosfere nisu bili u mogućnosti da pruže sva tražena objašnjenja - dodaje direktorka.

Prema njenim rečima, delatnost kompanije obuhvatala bi skladištenje opasnog i neopasnog farmaceutskog otpada, otpadnih medicinskih sredstava i opreme, dijetetskih suplemenata, dečje hrane, opreme za bebe, laboratorijskog i dentalnog potrošnog materijala, ambalažnog otpada i adsorbenata iz zdravstvenih ustanova i farmaceutske industrije u Srbiji, kao i proizvoda stranih proizvođača - bilo da su pod carinskim nadzorom ili povučeni sa tržišta zbog greške u seriji.

Otpad bi se preuzimao i od veledrogerija i drugih organizacija koje zastupaju strane kompanije. Već sada se, kako navodi, na toj lokaciji skladišti neopasan otpad u skladu sa važećom dozvolom.

- Projektom tehnologije predviđeno je tromesečno zanavljanje količina otpada. Prema radnom planu, mesečno bi se preuzimalo oko 100 tona otpada, što znači da bi u jednom trenutku na lageru moglo biti najviše 300 tona. Otpad se preuzima od zdravstvenih ustanova i proizvođača upakovan i obeležen na propisan način, prima u naše skladište i bez ikakvog tretmana razvrstava i skladišti na za to predviđena mesta. Što se tiče tečnog otpada ispod svake palete se nalazi tankvana-posuda čija je zapremina za 10 odsto veća od sadržaja otpada koji se nalazi na paleti. Ako bi došlo do curenja taj otpad se skuplja adsobentima i pakuje u posebne posude i šalje na zbrinjavanje - precizira Perunovićeva.

Ona napominje da se, prema navodima iz Studije, najbliža škola nalazi na oko 240 metara vazdušnom linijom od skladišta, dok u neposrednoj blizini prolaze frekventna saobraćajnica i autoput, udaljen oko 80 metara od škole.

Kretanje otpada, kako ističe, od ustanove ili proizvođača do skladišta ili od skladišta do spalionice obavezno prati propisana dokumentacija.

Kompanija je u obavezi da o svemu obaveštava Ministarstvo zaštite životne sredine i Agenciju za zaštitu životne sredine. Nakon konačnog zbrinjavanja otpada, spalionica dostavlja sertifikat o uništenju, čija se kopija prosleđuje proizvođaču otpada.

Otpad se, prema njenim rečima, najčešće izvozi u spalionicu kompanije "Wien Energie" u Beč, dok se ređe upućuje u druga postrojenja.

- Ovakav način rada neophodan je kako bi se otpad iz zdravstvenih ustanova i drugih organizacija prikupljao na jednom mestu, razvrstavao, skladištio i pripremao za izvoz, s obzirom na to da u Srbiji još ne postoji spalionica koja može bezbedno zbrinjavati sve vrste farmaceutskog otpada. Mali proizvođači, poput apoteka i bolnica, nemaju mogućnost samostalnog izvoza - kaže direktorka.

Kompanija je, dodaje, dobila rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat rekonstrukcije i adaptacije objekta, što predstavlja jedan od uslova za dobijanje dozvole za skladištenje opasnog otpada.

- U rešenju je navedeno da je konačno, uz mogućnost pokretanja postupka pred Upravnim sudom. Nemamo zvanične informacije o eventualnim promenama. Poštovaćemo svaku odluku nadležnih institucija, a ukoliko ocenimo da su naša prava povređena, koristićemo zakonom predviđena sredstva - zaključuje Perunovićeva.

Podsetimo, deo građana Vrčina nedavno je organizovao protest ispred hangara koji bi trebalo da bude prenamenjen u skladište otpada, zahtevajući da se od tog plana odustane, navodeći da se u neposrednoj blizini nalaze osnovna škola i porodične kuće.